Полиција

сумње, сарадња браниоца, који би имао у виду искључиво интересе свога клијента, само могла да омета правилан ток ислеђења. Насупрот пак овим писцима, који нису за потпуну јавност у претходној истрази, стоје писци који заступају гледиште: да истрага не треба да буде тајна, већ од почетка па до краја јавна, односно да окривљени кроз све стадијуме њене може имати браниоца. По мишљењу тих писаца истрага има да прикупи доказе ван окривљенога, а окривљеноме треба дати што потпунију могућност и слободу за одбрану. Према том, саслушавање окривљенога у истрази постаје споредна ствар. То саслушање, дакле, не треба крити од јавности нити од браниоца. Јавност може да користи не само окривљеноме већ и тужиоцу. Окривљени не треба да буде ни у претходној истрази без браниоца. Саобраћај између окривљенога и браниоца ваља да буде слободан, јер није право да окривљени буде лишен свестране одбране, кад, на другој страни, стоји тужилац који има потпуно одрешене руке у прибирању доказа. 0 начелу јавности у кривичним делима писао је код нас г. Стојан Протић. Своје мисли о тој тези г. Протић је изнео у напису „За реформу правосуђа“ који је штампан у „Делу“ (књ. 46. св. 3. за 908. г.). Полазећи са гледишта: да велики интереси личне слободе, као основи другим правима и слободама, захтевају јавност у правосуђу, и истчући да је начело јавности у кривич. делима и у истрази, а не само на главном шретресу, уведено у живот у Енглеској још пре 50 год., док су Французи и Норвежани то начело дефинитивно примили год. 1897. г* Протић износи све користи од јавности г брани јавност и у претходној истрази, и налази да ће ускоро начело јавности победити, и да ће јавност поступно постати помагач и власти и приватном тужиоцу, чим она буде у могућности да прати ток целе истраге. Немачки и аустријски законодавци, по правилу, допуштају одбрану кривца од стране браниоца за све време истраге, али је ипак у претходној истрази своде на најмању меру, не допуштајући присуство браниоца при саслушавању окривљенога. Наш законодавац у кривичном судском поступку није нигде усвојио начело одбране окривљенога од стране браниоца у претходној истрази. Принцип истраге, чија је карактерна црта тајност, у главноме је задржан у нашем кривичном судском по-

166