Полиција

25

Слушао то неки Ћира, обућарски крпа из места, који је седео у једном механском углу, па ће добацити Гаји:

— Моли се Богу да не дођу зли људи, — а по оградим псима однео би те враг.

=— Не тртљај којешта, осече се на њега чича Гаја, који се љутио што му овај потоњу кућну одбрану, која га је толико

коштала.

— Ја не тртљам, одговори Ћира, већ ти кажем истину. Уздаш се у псе а, ево, ја бих ти могао доћи у кућу кадгод хоћу, и у које год доба хоћу, а да ме пси и не огласе.

Гости се засмејаше, а чича Гаја устаде. гневан и приђе ближе Ћири.

— Зар ти рече му.

— Јест, ја, потврди овај.

= И то ноћу г —-

— Јест, ноћу.

— Е, вала, слушај, што ћу ти казати, дете : ако ти дођеш ноћу у моје двориште, а да те пси не огласе — даћу ти мога најбољег вола из јарма. Ево, нека чују ови људи, и нека ми не даду слагати. -

Све очи управише се на Ћиру. Он одговори хладно:

— Пристајем. Кажи ми, кад хоћеш, да ти учиним посетуг

— Јеси ли луд узвикну Гаја.

= Што да сам луде Учинићу то — видећеш.

— Још нешто да ти кажем: ако те пси поцепају и учине ти какво зло — нећу да одговарам.

— Немаш ти ништа да одговараш, па ма што учинили пси са мном. |

— Чујете ли људи обрати се Гаја гостима.

= Чујемо, чујемо, одговори неколико њих.

— Е, па, дођи, вала, учини Гаја

— Кад хоћешг — упита га Ћира.

— Кадгод ти хоћеш, одговори му Гаја.

— А, нећу тако. Хоћу да ти одредиш ноћ, па да се спремиш и да ми се надаш.

= Лепо. Дођи сад у суботу...

Овај разговор вођен је као у петак. у недељу изјутра сви варварински становници знали су, како је Ћира одржао речи довео од чича Гаје, уместо вола из јарма, једно лепо годишњаче јуне. !