Полиција

_(

је присуство у извесној општини утврђено у једном опредељеном тренутку, који су се дакле случајно и за кратко време нашли у њој.

Фактичко становништво не може да се констатује регистрима становништва, већ се њихов број проверава само приликом општих пописа становника, који се врше нарочито и у одређеном времену.

Краљевском одлуком од 1900. год. прецизиране су извршне мере закона од 1856. год. Да би, међутим, изнели главне одредбе те уредбе ми ћемо у наредном броју изложити све њене интересантне одредбе о бироима и о вођењу регистара.

Непријатељи полиције

а) Спољашњи непријатељи.

Мучно да има јавнога посла, на који би се гледало са више неповерења, него што је то случај са полицијом. Као што из искуства знамо, ма шта да уради полиција, ма колико да се труди да испуни своју дужност, она никад није у праву. Њој није непријатељ само злочиначки свет, онај с киме она има да се бори на живот и смрт, у интересу друштва. Противу ње су, много пута, рђаво расположени и поштени слојеви друштва, из свих редова друштвених. Код нас то у многоме потиче из тога, што је полиција злоупотребљавана, и употребљавана на задатке, који не спадају у њен круг рада. Осим тога, инстинктивна мржња на полицију, код нас, потиче и отуда, што су, до пре сто година, представници државне власти били Турци, који су изазвали мржњу сиротиње на бездушну, туђинску, власт. Али, те мржње на полицију, има по мало свуда. Горон, у својим „Мемоарима“ прича како се, приликом хватања једног опаког зликовца, у Паризу, за час била искупила маса света, и почела показивати непријатељска нерасположења према полицији. С тешком муком успео је он да обавести публику, да је полиција ухватила једнога опаког зликовца, и да је умоли да "не смета органима јавне безбедности у вршењу њихове дужности.

Инстинктивне мржње на полицију има, дакле, по мало свуда. А то тако не би требало да буде, јер је полиција пред-