Полиција

само после пола ноћи. Но, то има и своју другу непрактичну страну. Целом Београду је готово познато, да дежурни писари излазе из кварта око 12 часова: нарочито то знају зли људи, који веома: ревносно прате кретање полиције. Кад је тако, зар се не може претпоставити и зар није било случајева, да су појединци, користећи се тим сазнањем, свршили „свој посао“ пре тога времена Могло би нам се овде приговорити: „па где су нам ноћни стражари 2“ Такав приговор не би био оправдан, кад се има на уму, да већина њих стражари у пет, шест, а негде и више улица, ида им је, према томе, немогућно, да тај надзор у своме реону потпуно изведу. Присуство дежурнога писара у реону и за то време имало би своју добру страну и у том, што би под њиховом контролом и сами ноћни стражари сасвим друкчије вршили своју службу. Истина, постоје две жандармеријске патроле у тој сврси, али се мора рећи, да оне не показују најбоље резултате. Према свему овоме наше је мишљење, да би дежурним бисарима требало допустити да обилазе реон и пре пола ноћи, те да тако одржавају ред п штите личност, а нарочито пмовину грађана. |

Још као против разлог могло би се навести, да би дежурни писари тако раним изласцима могли и злоупотребити своју дуж= ност на разне начине. Ако би се такви случајеви десили, зна се шта би требало чинити с таквим чиновницима, а због тога не допустити савесно вршење службе свима осталима никако неби било у реду. |

На крају изјављујемо жељу да бисмо се радовили, ако би се о овоме чуло мишљење и других колега.

_ Вит, Д. Крстић

ба величанственог погреба погинулих полицајаца у Лондону

Биће од интереса да донесемо подробније податке о импозантном погребу три лондонска полисмена, о коме смо у прошлом броју само навели, да је извршен на свечан начин. Они су у многом чем и врло поучни за нас, нарочито у погледу признања званичних кругова према жртвама своје званичне службе.