Полиција

6

— Знате ли да је то, што тврдите, озбиљна ствар 2

Слуга на то одговори са убеђењем:

— Знам.

= Па добро, доведите и.

Полуобучена, спуштене косе, стежући шал преко груди, уђе она сва Лрш ући. и поче да јадикује, не сачекавши да је ко што упита.

= Нисам ја.

— Докторе, рече комесар, прегледајте молим Вас мртваца, само молим вас да га много не помичете; затим, окренув се девојци рече: У |

— Где сте били, кад су вас тражили 2

— У мојој соби, господине.

— Сама.

Она одговори сасвим мирно.

— Па, разуме се, сама.

Наступи мали тајац, и она поче тако ПрХтаТи да су јој зуби цвокотали.

— Од чега се бојите 2. Зашто вас је тако страх >

Девојка мрдну главом, показа мртваца и промрмља:

— Од тога... од њега... од господина, он ме гледа...

— Немојте говорити детињарије! него да наставимо. _

— Дакле, молим вас, говори се да сте били љубазница овог несрећника... је ли то истина 2

Она принесе руку гуши, и управивши поглед на мртваца промуда :

— Не могу... не могу да га гледам...

"— И ви и ваш љубазник — јер ви сте имали другог љубазника — знали сте да је овај човек био богат.

— Не знам, нисам имала љубазника.

— Па, које онда био онај човек, што се ноћас овамо Јо.

— Не знам.

— И с ким сте мало пре Поб или низ степенице 2

= Не знам.

— И ко је сад иза ових врата, под стражом два жандармаг

— Истина је... слагала сам, рече она оборивши доле главу. Али за остало не знам ништа...

— Ходите овамо часом, рече доктор комесару.

Девојка наново поче дрхтати и покри главу рукама.

— Страшим се... гледа ме... одведите ме.

Ј