Полиција
6
— Знате ли да је то, што тврдите, озбиљна ствар 2
Слуга на то одговори са убеђењем:
— Знам.
= Па добро, доведите и.
Полуобучена, спуштене косе, стежући шал преко груди, уђе она сва Лрш ући. и поче да јадикује, не сачекавши да је ко што упита.
= Нисам ја.
— Докторе, рече комесар, прегледајте молим Вас мртваца, само молим вас да га много не помичете; затим, окренув се девојци рече: У |
— Где сте били, кад су вас тражили 2
— У мојој соби, господине.
— Сама.
Она одговори сасвим мирно.
— Па, разуме се, сама.
Наступи мали тајац, и она поче тако ПрХтаТи да су јој зуби цвокотали.
— Од чега се бојите 2. Зашто вас је тако страх >
Девојка мрдну главом, показа мртваца и промрмља:
— Од тога... од њега... од господина, он ме гледа...
— Немојте говорити детињарије! него да наставимо. _
— Дакле, молим вас, говори се да сте били љубазница овог несрећника... је ли то истина 2
Она принесе руку гуши, и управивши поглед на мртваца промуда :
— Не могу... не могу да га гледам...
"— И ви и ваш љубазник — јер ви сте имали другог љубазника — знали сте да је овај човек био богат.
— Не знам, нисам имала љубазника.
— Па, које онда био онај човек, што се ноћас овамо Јо.
— Не знам.
— И с ким сте мало пре Поб или низ степенице 2
= Не знам.
— И ко је сад иза ових врата, под стражом два жандармаг
— Истина је... слагала сам, рече она оборивши доле главу. Али за остало не знам ништа...
— Ходите овамо часом, рече доктор комесару.
Девојка наново поче дрхтати и покри главу рукама.
— Страшим се... гледа ме... одведите ме.
Ј