Полиција

да буде, за сада је споредна ствар. Али књигег Њима се наш жанжарм врло мало, или, ако хоћете, нимало не бави. Нешто оскудна материјална средства, а нешто и други разлози чине да корисне књиге до њихових руку долазе врло, врло ретко, или скоро и никако. Нећемо овде да доказујемо од колике би велике користи било, кад би наши жандарми у часовима доколице читали поучне књиге. Нећемо, јер сматрамо да би тим вређали осећања | свакога културног човека, који зна шта је све у стању добра књига да да човеку.

Кад то стоји, остаје нам само да решимо питање: на који начин може да добије и наш жандарм добру књигу, а да га она ништа не кошта. Код страних полиција то је питање одавно скинуто с дневнога реда. Они су основали жандармске книжнице и читаонице, како у престоничким такои у свима већим провинцијским варошима, где су корови полицијски доста јаки по броју. Да не узмемо за пример лондонску полицију, где жандарми већих квартова у касарни имају засебну салу за библиотеку, засебну

· за читаоницу, засебну чак и за друге забаве, да тако исто не поменемо књижнице и других већих полиција, које могу да служе за углед у сваком погледу — већ да се зауставимо овде на књижници такве врсте у загребачкој полицији. Загребачка полиција, чији кор оружника броји далеко испод половине броја нашег жандармеријског кора у Београду, има књижницу и читаоницу такве врсте пуних пет година; она сада броји на 5000 свезака, и редовно добија 24 дневна и периодична листа. Само их београдска жандармерија нема! Кад бисмо још овоме додали и то, да "тешкоће нису ни издалека толике, како то на први поглед изгледа, онда се с правом можемо да запитамо: па, зашто се на оства"рењу такве једне корисне установе морало толико да чека 2

Кад смо напоменули да тешкоће нису велике, не мислимо да их никако и нема. Напротив, има их, али су такве природе, да се могу доста лако да отклоне. Узмимо за пример Загреб. Тамо је основана књижница и читаоница 1905. год. У почетку се цео капитал састојао из добровољних прилога самих жандарма. Доцније их је. влада помогла са 1000 круна. Напослетку су дошли приватни да"родавци, почевши од њихових банова и земаљске владе, па до најнижих редова грађанства. Давали су им виши чиновници, спахије, официри, књижари, књижевници, шштампари, трговци, учитељи, свештеници, разна друштва и корпорације и т. д.

Давали су им, дакле, људи из свију друштвених редова.

г = 2 3К