Полиција

29

зине смрти отишао некуда из Шапца. Ваљда од жалости, јер ју је много жалио.

— А та покојничина тетка, која ју је очувала, она је, јамачно, још жива 2 - -

— Жива је, жива. Ено је, седи у прекоме Шору, хеј, тамо . при крају, кад се већ хоће да изиђе из вароши... Жива је, али се погурила горе од мене, и ако би, по годинама, могла мени бити кћер. Кад је она била шипарица ја сам већ имала одраслу децу. Зове се Сока. А и покојници било је, чини ми се, исто име.

— Сећаш ли се, од чега је умрла

= Откуд да се сећам! Сока Бе знати.

— А знаш ли, како се звао муж покојничин 2

= Бога ми сам заборавила. Сока ће знати, зацело...

Нисам имао шта више да испитујем ову бабу, у толико мање, што сам био решен наћи ову Соку, која ће ми, како сам мислио, све боље и поузданије казати. А како се, притом, у разговору» бесмо приближили вароши, оставим је да полагано гега, а ја пожурим у свој стан, да се мало одморим, јер сам од трчкарања целога дана, осећао јак умор.

оре.

Кад сам од баба Ракиле чуо, да је онај ископани костур био костур једне удате жене, помислио сам одмах, да је ту жену убио њен муж. Али, ово мишљење било је брзо поколебано, кад ми је продужила причати о великој жалости мужевљевој због

смрти женине. — Да ју је он убио, зацело је не би толико жалио, мислио сам. о

Добро, ал' ко ју је други могао убити на онај начин, на који је била убијена2 5

— Може бити тетка, ако се од њене смрти надала каквој користи. А може бити и ко трећи.

(Све је још било тамно и нејасно. Све ове претпоставке биле Су, некако, штуре и невероватне, и нису ме могле задобити. Требало је претходно испитати и Соку, и то испитати је вештои с највећом смотреношћу.

Те вечери скројио сам план, како ћу је испитати и решио се да сутра дан одем к њој. Међутим, сутрашњи дан и још два следећа дана отишли су ми на друге ствари. Сутра дан саопштен ми је указ, да сам с класом премештен у Београд. Наравно, сад су наступила честитања и чашћавања. Па онда, требало је наћи новаца, да поплаћам ситне подужице по вароши: Па је требало