Полиција

206:

цији жандарм, који кува кафу, и који сем тога, може се рећи, не ради ништа друго. За њих је то добро, ухватили по једно стално место, згодну службу и зарађују, тргујући кафом.

Тај обичај не постоји нигде у културнијем свету. У уређе"ним земљама, где је канцеларијско време дуже него код нас, и где чиновнику буде стварно потребно да за време рада узме какво поткрепљење, постоје нарочите одаје, где се може добити што лакше за јело, али се нигде у свету, нити једе, нити пије, у канцеларијама за време рада. Чак има надлештава у којима се за време рада и не, пуши. (На страну суднице-у којима се изриче правда и које равнају са светињама). |

__Не само што је овај наш обичај и ружан и рђав, него он има и других великих мана. Да. не помињемо то, да се њим конкурише кафеџијама, који плаћају порез и друге дације на радњу, због чега је неколико пута било протеста у штампи, навешћемо неколико других.

Тај обичај није изазвала никаква потреба. Ми долазимо у канцеларију у 8 (таква је бар наредба) а излазимо у 12 и после подне радимо од 2—5 односно од 3—6. За то време баш се може _ без кафе. И жене толико могу издржати а камо ли људи. Пушачи би могли изићи из канцеларије и попушити коју, али кафа не мора да се пије. Она нити храни, нити ма чем користи. За њу је доказано да шкоди, шкоди здрављу уопште, а најпре нервима. Полицијска служба је сама по себи тешка и опасна по здравље и живот полицијских службеника, а камо ли још кад се не пази и не избегава оно што се може избећи. И најздравији се мора разболети кад „навикне“ пити 4—6 и више кафа само за канцеларијског времена, а толико се по нашим канцеларијама пије.

За то време, докле се кафа пије, пуши се и разговара. Чиновник не ради посао за који је плаћен и који треба што пре да сврши. Место осам радних канцеларијских часова он ради 2—3. Грађанин, који је дошао ради каквога службеног посла, налази се | незгодном положају, да ли да поручи кафе, да ли да „части“, јер зна да се кафе у канцеларијама пију, а чиновник опет ако се поруче кафе, да ли да допусти да плати · кафе грађанин, који је увек скоро богатији од њега, или да „сачува свој углед“, па да од своје сиротиње плати, а то баш није мали трошак. Истина тај је трошак лако учинити пошто се чини „на вересију“. „Кафепије“ обично кредитирају чиновника. и он то плаћа на крају