Полиција

— 3717 —

ливоје и Никола; за њима на 20 поднаредника, каплара и редова. Петога дана јави се и поднаредник Милисав Борић. Уписаше, па упутише и њега у команду народне војске. А већ сутра дан, управник Јаков Туцаковић, видећи да ће београдска полиција, која је онда бројала само 120 жандарма, остати без својих органа, издаде наредбу: да се даље жандарми не шаљу у бојне редове....

4

После некога времена добијем писмо с границе. Било је датирано с Јавора. У њему се Милисав јављаше:

— Са овим писмом долазим покорно известити вас да сам постављен за водника народне војске, и молим опростите ми што овим писмом досађујем, али сте нам били старешина и учитељ. Са мојим људма ја сам јуче учествовао у боју, и јављам вам жалосну вест да је наредник Миливоје погинуо у првој чарки и остао је у непријатељским рукама, јер га нисмо могли при повлачењу изнети; и јављам вам да је рањен тешко онај позорник Јеремија што сте га знате пред рат сменули с линије код „Рускога Цара“. Ја сам остао здрав и молим да вам јављам да данас сутра под командом мајора господина Михајила Илића улазимо опет у борбу, и ја вас молим да ми опростите ако што по чем нисам био послушан код вас, а ја сам се увек старао, да вас точно услужим и задовољим. И фала вама, и молим да ми опростите, што вам с овим писмом досађујем, и молим вас да поздравите господина члана Симића и господина члана Козељца и господина писара Милићевића и Божовића и све моје. добре СТАРИНАНО,

5

Више за Милисава нисам чуо. Питао сам у жандармској команди, али и тамо нису имали никаквога извештаја. Тек после свршеног рата казали су ми, да је Милисав погинуо у бојевима негде на Кушићима. Од послатих жандарма у бојне линије на границу нико се није вратио. За свога Књаза и Отаџбину сви су тамо храбро изгинули. Једни на Јавору, Кушићу и око Сјенице, а други на Суповцу, Шуматовцу и Алексинцу.

Ми смо их давно и давно заборавили, али су они ипак заслужили, да их поменемо: нека их Бог. прости и помилује..