Полиција

· — 388 —

Да пи је по законур

Да ли су „Правила. за полагање судијског испита“, која је на основу чл. 9. закона о судијама прописао Г. Министар Правде под Бр. 6207. од 15. априла тек. год. („Српске Новине“ од 2 априла тек. год. Бр. 87) саобразна закону о судијама»

Питање је од велике важности по све правнике, који служе у полицији и другим струкама ван суда, и који нису адвокатски · писари.

Као што је познато, и по старом закону о судијама, правници, који служе у полицији, могли су постати судије, ако су провели осам година као указни чиновници у полицији (или другим струкама ван судске — чл. 1.). По том закону су многи полицијски чиновници и постали судије.

Па и по новом закону о судијама правници, који служе у полицији (или другим струкама ван суда), могу постати судије, ако испуњавају услове из чл. 1. и 7. тога закона, тј. ако поред

општих услова положе судијски испит. А могу полагати тај испит ако имају пет година указне службе.

То је све чисто и јасно.

Јасан је закон и у овоме што иде, али нису јасна означена правила. Управо, јасна су и она, али су само противна закону.

_ По закону о правозаступницима, који и сада важи, правници, који служе ван суда, и нису адвокатски писари, не могу "постати адвокати, тј. немају права на полагање адвокатског испита. Закон им то изрично закраћује.

Али нови закон о судијама изриком је дао права на адвокатуру и оним правницима, који не служе ни у суду, ни као адвокатски писари, — само ако су положили судијски испит. Јер се у чл. 11. новог закона о судијама каже: „Судијски испит уједно је и испит за јавне правозаступнике“.

Нови закон о судијама предвиђа, дакле, свега један, и само један испит: то је судијски испшт, који, кад се положи, даје права и на адвокатуру. Смисао тога законског наређења и сувише је јасан.

Међутим, сад долази нешто ново и неочекивано. „Г. Мини= стар Правде у споразуму са одбором за испитивање судијских кандидата на основу чл. 9. закона о судијама прописује ова правила за полагање судијског испита“. А ова правила у основи су