Полиција

_ 90 —

кон врло јасно, и о његовом смислу не може бити ни „двојбе“, што. рекли Хрвати, ни сумње.

Толико, дакле, закони и сасвим умесно. Јер, како би било друкчије Зар правник, који је служио у. полицији (или другој административној струци) десет година (или, рецимо, само пет —__ колико и тражи закон о судијама), и притом положио овај строги судијски испит, може бити судија, а не и адвокат Зар правник, који је свега три године био адвокатски писар'и положио адвокатски испит, може бити и адвокат и судија2 Зар јаче квалификације и строжији испит, дају права за тежи позив, а не и за лакши, док мање квалификације и лакши испит, дају права и за лакши и за тежи позив» Зар онај ко може бити судија, и осуђивати људе на смрш, не може бити адвокат, — не може се бавити једном слободном професијом, у којој његов успех и опстанак зависе само и једино од његових способности» И зар све то да буде по основу административних правила, којима се ниште два позитивна закона

А зашто је све то таког Зашто

И шта ће бити ако неко лице, рецимо полицијски чиновник, које по закону о судијама положи судијски испит, и затражи право на адвокатску праксу Па, наравно, неће му се дати, зато, што то забрањују правила. А закон 2 Рећи ће се, па нека се такво лице жали Државном Савету. Јест, али да ли је право да се излаже таквим тешкоћама и непријатностима, када законски прописи тако речито говоре у његову корист 2

А што је најкарактеристичније, код нас се нико и не буни

против свега тога. Ево за овај случај са овим правилима. Маса вансудских правника, којима ова правила, мимо закони противно закону, забрањују адвокатуру, ћуте. Ћуте, и ако је то животно питање за њих, јер су многи и напустили службу, из тежње, да. се одаду адвокатури !

Ми сматрамо, да смо били дужни, да у име свих оних прав ника који не служе у суду, нити су адвокатски писари, и чија су законска права окрњена једним противзаконим административним актом Господина Министра Правде, подигнемо свој глас, и уложимо свој протест. _

а М.

|