Полиција

159

доставама појединих свештеника, у чијим парохијама та лица и живе. Ретко, врло ретко и изузетно, кажњавана су та лица по доставама појединих супруга, — жена тужи мужа, који ју је отерао, па живи невенчано с другом женом, или обратно, муж да тужи жену. |

И сви су ови случајеви расправљани већином по пропису тач. Ц. 5. 365. Казненог Законика, — а ретко по 5. 5. 196., 197. и 199. Казненог Законика.

У местима, где-ови случајеви нису чести, свештеници већином достављају, с времена на време, поједине парове ванбрачно живећих лица. Али,у местима, као што је случај с целим моравским и пожаревачким округом, где су ови случајеви врло чести и обични, — свештеници свака три месеца достављају таква лица нарочитим списковима. Има примера, да списак само једног свештеника обухвата по осамдесет лица или четрдесет ванбрачних парова.

Многе иследне власти, па и писац ових редака, враћали су ове спискове појединим свештеницима или намесницима (преко којих се они обично и шаљу), са захтевом, да се свакипар невенчаних лица достави засебним актом, — а не сви парови скупа једним списком. -

То је чињено из ових разлога:

1. Што се за сваки пар мора донети засебна одлука решење, или пресуда;

2. Што те одлуке подлеже жалбама, — па их судови често и поништавају ;

3. Што је све то тешко учинити, ако се доставе врше списковима. _

Начелник среза параћинског, у осталом, по нашем мишљењу, сасвим умесно, отишао је корак даље, и од свештеника захтевао“ „да своје оптужбе — реферате документирају доказима, или бар наведу по два сведока.“ То је, осем горњих разлога, учинио извесно зато што свештенички реферати немају показне силе из 5. 35. Полицијске Урддбе (неки судови поричу ту важност и рефератима заклетих органа полицијских — жандарма и чиновника), те судови редовно ниште пресуде које се доносе по тим свештеничким доставама. .

Међутим, када би полицијске власти, што по закону и шребају и морају да чине, саме, „по званичној дужности“, прибав-

_љале доказе за сва ванбрачно живећа лица, — сваки срез, бар