Полиција

= 452 = хаило поставио за министра унутрашњих дела, на ком је полоожају остао непрекидно све до 20 јуна 1868 године. -

Као управник вароши Београда и као министар унутраш= њих дела, г. Христић је имао тешку, мучну и опасну службу, коју је вршио с пуно енергије и самопрегоревања, јер служба. управника града Београда и министра полиције у времену, кад "су у Београду становали и Срби и Турци, и кад је поред српске постојала још и турска полиција, била је тешка и пуна опас· ности. Да оставимо многе крупне и важне ствари на страну, па да поменемо само оне честе сукобе, који су се дешавали између српских грађана и турских ерлија и између власти српске и тур_ске, коју су — турску власт — подржавали и штитили турски топови с бедема београдске тврђаве, па је довољно да се види тешка и опасна служба г. Христића у ономе кобном времену. Нарочито напомињемо сукоб од 3 јуна 1962, када је г. Христић, крстарећи између министарства и управе, кроз кишу од куршума на Великој Пијаци, био у највећој опасности да главу изгуби. Те ноћи, између 3 и 4 јуна, он је лично настојавао, те су, сем тврде Стамбол-капије, све друге капије до сванућа биле порушене и Турци из њих истерани. |

Још као управник вароши Београда, он је радио на преуређењу и организацији београдске жандармерије, која је организована 1861 године, под министровањем Христићевим, и, добивши своје славно крштење“ у ватри за време бомбардовања Београда, славила ове године педесетогодишњицу своје установе.

Као министар унутрашњих дела г. Христић је био поуздан и јак чувар реда и законитости у земљи за све време своје управе, за свих осам година свога министровања. Реформе, које је он увео по струци полицијској, дуго су се година после њега одржале као потпуно оправдане и корисне. Из тих рефорама потекле су доцније нове, савременије, али су и оне нашле доста наслона на старе уредбе, у којима веје дух строге законитости.

Г. Христић је данас последњи још у животу од министара, који су окружавали Кнеза Михаила, кад је 6 априла 1867 године, на пољу калемегданском, примио од Ашир паше кључеве београдске тврђаве. Г. Христић је доживео ретке дане. Видео је плодове свога неуморнога рада у остварењу идеала српских. После оних крвавих догађаја у прошлости, кад је српском грађанину био угрожен живот и имовина од картеча и кумбара с бедема београдског града, он је дочекао да вазална Србија постане Кра-