Полиција

18

"не може знати, да ли ће имати карактер злочина или случаја не треба ми доказивати. Го је познато целој београдској поли лији. још кад се има да изиђе у близину кварта, оно и ђене-ђене; али кад се мора пешачити по читаво по часа, онда сасвим друкчије стоји ствар.

Шта се све може десити у Београду, што мора да зна полиција ради вођења истраге у циљу утврђивања правог стања. ствари, тешко је набројити. Навешћу два три важнија примера. Рецимо, јаве кварту врачарском да се неко лице код „Седам. Кућа“ отровало. Напомињем да од кварта до „Седам Кућа“ има. више од по часа пешачкога хода. Старешина кварта изда на“ редбу једном од писара да одмах оде на лице места и узме представку од тога лица, наравно ако га затекне у животу, и уради све друго, што је потребно. Шта остаје писаруг Или да узме сабљу у руке па да трчи што може брже, или да иде полако па кад стигне, не водећи рачуна, да ли ће онога, који је отров испио, наћи у животу. Уосталом, он има права да иде обичним ходом, јер га нико не може натерати да трчи, те да му се цео свет, који га посматра, смеје. Од тога, да ли ће се такво лице затећи у животу, може да зависи, хоће ли се утврдити: „злочин или случај“. Ако такво лице, које је још и обневидело, изјави, да је испило на пр.: цеђ из једне флаше, која је била на полици, где стоје и остале флаше, којима се укућани служе, пијући из: њих воду или вино, па је према томе и претпостављало, да ту неће наћи отровне ствари, онда свакојако, под претпоставком да. је овакво казивање истинито, а са обзиром и на друге околно– сти, које би се истрагом утврдиле, овде не би могло бити случаја, већ намерног или нехатног казнимог дела. Не буде ли пи"сар такво лице затекао у животу, онда могу бити уништени трагови казнимог дела. Ево како: нека се претпостави да је неко од укућана намерно метнуо флашу с цеђем на полицу међу друге флаше, знајући да ће тај обневидели му укућанин тражити флашу с водом, која је такође на полици, па како добро не види, он ће дохватити ту флашу и испиће цеђ. Да би скинуо са себе сваку сумњу, он јави кварту да је један његов укућанин испио цеђ, који је био склоњен на забачено место, а за који је он знао, где. је, у намери да себи живот одузме. Писар наравно одмах изиђе на лице места, али како су „Седам кућа“ далеко, па ако је | ј0ШЕ и мочарно, он стигне на лице места кад је отровани већ издахнуо. Кад је упитао покојниковог укућанина, шта је то било, до-