Полиција

156 О кафанским собарицама

Нигде у свету нема да су хотелске собарице званичне про-

- ститутке, но само у Србији: кад барем не можемо да се подичимо

пред страним светом добрим стварима, бар рђавим можемо.

Кафанске собарице су, може се рећи, једно веће зло него проститутке по радњама, и то са више разлога. Најглавнији је разлог, бар за Београд и веће вароши, тај што су оне приступачне сваком пијаном ноћном лутачу врло лако, хотели су расејани по целој вароши, те тако снај који се напије нпр. код „Славије“ не мора да плаћа кола да иде чак на Јалију у проститутску радњу, њему стоји на расположењу собарица из хотела „Славије“. Хотелијер се брине да га за добре паре трује не само алкохолом него и венеричним болестима!

Други је разлог тај, што је по јавним радњама забрањено продавање алколних нића (и ако се та забрана слабо ферма) а у кафани, хотелу, има пића слободно на расположењу, а пиће је главни покретач за полни сношај, и према томе, главни посредник за венеричне болести.

"Сем тога, док број проститутки по радњама као и број радњи опада, дотле број собарица по хотелима све више и више расте, и с њиховим бројем расте и број венеричних болести.

Да су све собарице у свако време, заражене венеријом и да лекарски преглед над њима не вреди ништа, довољно је познато из ранијих чланака.

Најзад долази у обзир такође једна врло важна ствар, а та је, што од собарица страда и један велики део људи, који није ни тражио, ни мислио на полни сношај, него је директно изазван од стране собарице, а то су већином фамилијарни људи, који после ту заразу уносе у своју породицу. Ствар је у томе, што рецимо · један паланчанин дође у Београд својим послом, и одседне рецимо у којем хотелу. У вече, после свршеног посла пође у своју собу на спавање. У ходнику прође поред њега собарица и враголасто га погледа, он уђе у собу, она дође да му донесе воде и смеши се на њега, а ако и то не упали, она после уђе и трећи пут да питајели он звонио и т. д. А пошто је грешење одлика сваког човека, а и прилика чини човека грешником, то није чудо, ако се човек и заборави. После неколико дана он оде кући, и док види да му се нешто јавља као последица оне ноћи