Полиција

н-

Ето то је нагнало законодавца, да овако строгом казком по 5 285 заштити „рјеб5“, тим пре. кад имамо у виду још 1360. год. (кодификацију закона), кад су вашари били ИО овим коцкарима, који су се као странци и протеривали из земље. Док у 5 286. законодавац има сасвим другу намеру, али њу суд на велику радост наших кафеџија довео у везу с намером из 59 285. те кафеџије сада рахат пуштају коцку, купе пикслу, па и сами помоћу агената, капитала и маркираних карата учествују у коцки. -

Збиља, ја у начелу нисам противан коцки, кад видим, да се она данас сматра као потребна забава и у највишим нашим друштвеним слојевима гаји као таква. Исто тако није ми намера да пропагирам противно ономе, што данашње друштво сматра као нешто неопходно. Али сам противан коцки у толико, што се није нашло начина, да буде искорењена код нижег и средњег сталежа, кога врло често доводи до очајања и пропасти, јер из праксе имамо доста примера, како су се раденици око 0:05 и 0:10 пара на коцки потукли, ножевима искасапили, па и главом платалк.

_Јер се она код њих не сматра као забава (као што је већина крсти), нити има граница својих као забава, већ просто као начин, да један другога опљачкају.

(С тога је неопходно што, пре наћи начина, да се коцка сузбије, јер ћемо- њеним сузбијањем много подићи морални дух нашег народа, који је већ на ивици свеје пропасти и смањити проценат оном страшном броју дефраудација, чија су жртва махом чиновници, а чему је узрок све проклети кец.

Наш нови закон о таксама оптеретио је штил карата са 5 дин. што је по нашем мишљењу недовољно. Много је корисније ударити што већи монопол на карте, као што је то у неким др жавама већ и учињено, те би се тако дала могућност за картање само онима који имају и сувише новаца за бацање, а с друге стране би се добило у толико, што наше мање кафеџије не би могле ни држати карте, јер би биле и сувише скупе. Јер кад би се свет коцкао на искључиву срећу карте не би било оних страшних последица, али су данашњи коцкари на картама такве специјалисте, да је то невероватно.

На крају изјављујем жељу, да бих се радовао, кад би ко од компетентнијих проговорио коју о коцки, јер ово моје мишљење не мора бити тачно, исто онако као и судско кога се он држи.

5. Јула 1911. год. " Мил; Мих. Лозанић Београд. писар кв. палилулског.