Полиција

__________

псима у Грацу, упитао ме је, како сам ја топао на мисао 0 „по-. лицијским псима“. То ћу сад да испричам. · -

Кад сам био са службом у једном месташну источне "Штајерске имао сам једну малу кучкицу једва две педи велику, звала | се Шратл.' Мала животиња била је особито лепа, црна с белим шарама, у Немачкој би је звали „Пинчер“. Шратл бејаше ретке интелигенције и јако злобна, необично вижљава и много уми· љата. Циљ њеног живота био је да хвата кокоши и да се кавжи со мојим великим Њуфунлендером, који је мирно трпио ову невероватно досадну кучкицу.

Једном сам имао нешто посла у месту које је било 2 часа удаљено од мога. Пошав, наредио сам да се Шратл затвори и тек после два часа пусти. Док сам ја био на месту и са сељацима преговарао осетим један ујед за ногу и сетих се да је то Шратл, јер је. то била њена страст, да ме тражи . кад сам некуда отишао. Сад сам знао да моја Шратл својим малим носићем може ићи трагом.

Наскоро се оштенила, али већ идућег дана онако лакомислена као што је то увек била пође са мном у кацеларију, као што јето обично радила. ја се побринух да 10] мали нису гладни па јој зато после неког времена рекох: „Шратл — твоји мали — и, и, и, и, и по- Д-р Фриц Герсбах директор беркушах да залајем као мала ште- 7786КОГ а УЕОЕ над. Шратл слушаше и кад ја отворих врата, одјури кући, али убрзо опет дође пошто се побринула о малима. То сам понављао сваког дана и ма да мали одавно нису сисали она би увек трчала чим би је покушао да имитирам лајање њихово. То сам често употребљавао и да мојој жени по. 5: „цедуљу пошљем, коју сам јој везивао

ПОЛИЦИЈА , Е | 34