Полиција

562

вером па служи и шверцере. Зове се „Осман“ а био је својина једног царинског стражара на савској царинарници. Није посећивао нарочите школе и курсеве, али је био веома предан својој дужности. По причању стражара он је сваке ноћи ма какво било време обилазио целу линију дуж обале, ишао од карауле до карауле. Кад му је умро газда, он је почео и кријумчарима. да иде на руку, јер га они добро хране. Види се да је савремена духа !

О историји полицијских паса

Пас је био за човека први полицајац, први ноћни чувар, први телесни чувар, први детектив. Али то није човек чинио из неке љубави према псу, већ га је на то натерао нагон за самоодржање. Ако је хтео да се одржи, ако је хтео да потчини себи животиње из своје околине, да се од њих брани, човек је требао помоћника, који би био у могућности, да допуни оно што човек није имао.

Само је пас био погодан за такве ствари. Његово чуло ми= риса, чуло слуха, његова брзина, било је то, што је требало човеку. Пас је човека подигао и убрзо постао његов нераздвојни помоћник. |

Ми видимо псе разних раса још на египатским споменицима, који су грађени на три хиљаде година пре Христа. Одисејевог је пса Хомер опевао, јер је познао свога газду кад се овај вратио из Троје после двадесет година. Неки су народи сматрали псе за светињу. Већ наши претци држали су псе и из чисте љубави према њима. Код старих Немаца коњ је коштао 6 шилинга а пас 12. Кад су Римљани надбили Цимбре имали су да издрже још једну тешку битку с њиховим псима, који су чували пртљаг.

Пси су чинили старим народима велике услуге у ратовима. Велики и развијени пси били су најбоља помоћ Шпанцима кад су освајали Мексико од Индијанаца, а Енглези су на Јамајци једну

= из јавног предавања г. О-г К. бегзђасћ-а директора полицијског листа „Фе Роне“ држаног у Берлину пред немачким престолонаследником, министром унутрашњих дела Молткеом и многим другим немачким великодостојницима.