Полиција

— 588 —

„један жандармов помоћник“, у „Годишњаку за аустријску жандармерију“. Он је рекао у томе чланку: „Пас би требало да буде увек будни, увек на опрези жандармов пратилац у његовој теш-= кој служби, пратилац, чија су чула много више развијена негоу човека, који више опажа него човек и којиму скреће пажњу на опасност, присутност страних лица, на налажење предмета и хиљаду других ствари, које сам човек не би могао да примети“.

У Европи су пси први пут употребљени, њих 12 на броју, у Хилдехајму, новембра 1896, као ноћни чувари.

Тек неколико година доцније, у априлу 1899. гентски комесар Висемел дошао је на мисао да ноћним полицијским службеницима да и псе да воде собом. Код Немаца је први повео реч о томе тадашњи полицијски комесар Лауфер из Швелма у својој књизи „Наша полиција“, која је изашла у мају 1901. Лауфер је исте године управио питање о томе, да ли се и где употребљавају пси при полицији, на преко 2000 немачких полиција. !. октобра 1901. управа полиције у Швелму прва уведе једног пса у своју службу. Мало доцније, и то у новембру 1901. „Немачко удружење за заштиту овчарских паса“ шаље писма свима полицијским и општинским властима и препоручује увођење полицијских паса.

Наравно да је покрет испочетка оно слаб. Што је пак тај покрет ипак толико напредовао велике заслуге имају полицијски чиновници из рајнско-вестфалских индустријских крајева. Они су први прихватили ту идеју и основали „Друштво за ширење и употребу полицијских паса“.

Али опет покрет се није тако брзо ширио. Идеје Лауфера

и писмо друштва за заштиту овчарских паса почиваху у актима разних канцеларија, многа нису била ни прочитана. „Друштво за ширење полицијских паса издавало је сваке 83—10 недеље и један мали лист, који је читао само мали број друштвених чланова. Тада сам ја као уредник листа темељно испитао то питање. Моја се пропаганда раширила на све немачке власти и судове, па како сам своја тврђења и конкретним доказима потпомагао, покрет доби веће живости. Ја сам морао полицијска питања да посматрам не као неки Који гледа у псима неко уживање већ са · гледишта иншереса саме полиције. У погледу економисања полицијске власти имају рачуна да што више раса употребе као

полицијске псе, јер што је ограниченији избор раса већа је траж-

ња за поједине расе и пси су све скупљи.