Полиција

[05 ______ _

"пажњом прибирају ови знаци који могу учинити да сем њихови учиниоци пронађу.

Трагови који су остали на разним предметима на месту злочина од крвавих руку убице; трагови прстију крадљиваца на разбијеном стаклу при обијању или на намештају који су они додирнули, дају, као што се зна, њихов најбољи потпис, и важнији су у овом погледу него многи други трагови (стопе ит. д.) којима се бави научна полиција, и, они треба да буду снимљени још од првог момента и брижљиво сачувани све до тренутка, када ће се.покушати њихово идентификовање.

Ми не тврдимо да велику вредност шара на прстима треба сматрати као знак идентичности. Те шаре увек друкчије код другог лица, непроменљиве у току трајања, јесу догме које служе као база дактилоскопији, а свакојако сви читаоци знају да стране земље, једна за другом, усвајају дактилоскопску методу, ради идентификовања својег злочиначког света, и напуштају антропо_метрију са њеним картонима са описом. Ми смо у осталом не_ давно изнели разлоге ове промене, а наш уважени пријатељ Д-р Локар“ у своме Архиву и у свом делу о „идентификовању повратника“ сматра те шаре једним дефинитивним методом.

Идентификовање отисака прстију нађених на месту злочина бива на: тај начин што се они пореде са отисцима од прстију осумњичених индивидуа, али каква би велика корист била, у овом погледу, класирање дактилоскопских картона, међ којима би се, и без особеног знања, могли пронаћи учиниоци нађених отисака. У Француској још се није дотле дошло, исто тако ни у Швајцарској ни Холандији, где је антропометрија основа система класифицирања злочинаца. Белгија нема још званичног одељења за идентичност; сви наши други суседи још. су у току или при крају еволуције ка дактилоскопској идентификацији.

за полицијска Стива и о озбиљности задатка свакога иследника да у случају каквога извршеног кривичног дела проналази и искоришћава ове “ситне и незнатне трагове, којима се тако често откривају најмистериознија дела. За нас су она од толико већег значаја, што се на тим ситницама ни један наш иследник ни данас озбиљно не зауставља, и ако би један знатан проценат злочина у целој земљи о био скинут с дневног реда, кад то не би сматрали за „саташце“ и „неозбиљности“ како се некпо тим отисцима радо изражавају. >

2 Д-р Локар је професор универзитета у Лијону (Француска) а та– кође један капацитет за ово питање.