Полиција

622 —

случај донесе да само преноће код полиције. Колико је људи који морају да издрже. казну затвора од два-три дана, и њих, иначе исправне људе, власт затвара у такве исте апсане, у које и остале осуђенике! Колико је њих у Београду, који зими немају где- да ноће, и да не би изазвали сумњу, да не би били гоњени, долазе сами у полицију и моле за преноћиште! Док има места, полиција их шаље у општински азил, а кад нема, Тули им своје гостопримство.

Зар не би било и право и хумано људима, за које суд још није казао, јесу ли криви или нису, дати колико толико могућности да човечно живег Зар им се не би могла уз сув хлеб давати и каква мршава чорба, која је неопходна организму 2 Зар им се не би могло одело прати» Нека га перу сами, само им треба створити могућности за то. Зар им се не би могло удесити, па оне, који не би хтели, натерати силом, да се недељно окупају и ошишајуг То све не би коштало много, а било би доказ да је култура општа и да нам није непозната.

Наћи ће се неко који ће рећи да ти људи то не заслужују; рећи ће неко да они то немају ни код своје куће, ако кућу уопште имају. Нека су то најгори људи, нека су из последњег реда друштва, са дна, ипак, колико ради њих толико ради осталога друштва, треба бити према њима човечан, а камо ли што међу њима има људи које је сама сила околности, а можда и само друштво, довело дотле. Боље је једнога: човека оденути, нахранити, него га оставити и гладна и боса, а често и без крова, да из нужде срља у пропаст. И, ако то не може да чини појединац, нека чини друштво, држава. А, напослетку, и тај такав свет треба навикавати на добро, треба га васпитавати на добро, треба га васпитавати и изводити на пут.

Ми смо још нови, нама још много треба, не знамо куд ћемо _ пре; држава још не може да стигне свуд, али приватна иницијатива може и треба и ту да нађе поље рада. Шта би сметало „Друштву за чување народног здравља“, колико би га коштало, да благодат његова рада осете у београдској полицији и ови бедници, којима тако исто треба притицати у помоћ, колико ради њих, толико и ради оних, међу које ће сеопет вратити!

Душ. А. Николић.