Полиција

628 —

У тридесет и једном случају, сравњење отисака снимљених са отисцима многобројних осумњичених лица (било слугу, радника или суседа оштећених, умешаних у један специјални посе-= бан случај, било професионалних крадљиваца, било оних који су под надзором полиције, и на које се у опште с правом сумња) довели су нас да утврдимо неидентичност ових отисака и да отклонимо одговорност оних људи, против којих правда не би имала никаквих довољних доказа. | У сваком од ових тридесет и једног случаја неидентичност је била утврђена за више лица. У некима од ових случајева имали смо да истражујемо отиске од једног, два или три прста у збирци од неколико стотина листића појединих окорелих зликоваца. Као што смо мало час рекли посигурно би наша истраживања довела до проналаска самог кривца, да смо само имали на расположењу већи репертоар професионалних крадљиваца, јер врло је ретко да пљачкање замака, вила, о дело новајлија још непознатих полицији.

У 14. случајева, потпуно чисти отисци прстију нађени на лицу места нису могли бити утврђени, јер нам истрага није дала никакав сумњив прст. Напослетку, у 13 последњих случајева из

наше статистике, отисци нађени нису били довољно јасни, било

што није био само додир прстију, већ и трљање, те додир није могао дати потребан број чистих папиларних линија, било што су отисци и ако их је било довољно, упропашкени погрешком самих оштећених или људи који су били први позвани на лице места и који остављају сумњиве трагове изложене свима деградацијама или који, у превеликој ревности буду уништени неумешним паковањем. У овом погледу шеф паркета у Лијежу, господин краљевски прокуратор Хијетен де Терберк, у 1905. год, једним расписом скреће пажњу свима полицијским · властима у његовом реону на важност брзог истраживања отисака од прстију и на потребну смотреност ради очувања ових предмета који треба да послуже за доказ и да чиновници, заједно са нама, нарочито пазе на то одмах, чим дођу на лице места.

Што се тиче саме технике при идентификовању и поступању са скривеним отисцима прста или мало видљивим добивеним поређењем, ми смо то у осталом изложили у детаљима. Ми смо и даље употребљавали начин, који ми заступамо и хвалимо, при поступању са. отисцима на тврдој подлози, нарочито на стаклу,

гЕ. Зоја: Биизја а ронта Ти латла зсјепниса 1908 282.