Полиција

— 648

постоји; — значи да се закон прави невешт. Судови се 'у појединим случајевима, који до њих дођу, изговарају | ненадлежношћу, враћајући ствар полицији. -

Ванбрачно“ живљење се посматрало код нас само с теолошког, поповског гледишта, које попови натурају сваком, што не значи да је њима стало до морала, јер да им је стало до њега, они би прво устали против проститутских радњи и зва= ничне проституције, а то нису урадили. Исто тако њима није стало да буду претерано добри хришћани, јер је Христос узео у · заштиту блудницу, а није денунцирао власти, као што то сада "раде његови следбеници, него то чине из личног интереса, као што писац чланка лепо наводи: докле су чиновници једна лица "саслушавали, свештеници су с другима преговарали о величини накнаде за венчање! Дакле, они који су позвани да проповедају љубав, у исто су време и уцењивачи, а такве је Христос изјурио из храма свога оца.

Али, друго је гледиште сада много претежније, а то је хигијенско-социјално гледиште. Треба имати прво на уму да је склапање званичних бракова све више отежано и ништа се не ради да се оно олакша. Људи се жене тек после 10 15“ и 20 година ванбрачног живљења, са стотинама разних женскиња били су у вези и то сваки пут С другом. За то време су не само стално изложени венеричним болестима, него и прележе " понеколико венеричних болести, управо, они су цело време макар с једном венеричном солешћу. Исто тако ће ти људи преносити заразу на сваку женску с којом у додир дођу — дакле, ширење венеричних болести иде у недоглед.

Код ванбрачног живљења нема тога, бар не у толикој мери и ако буде венеричних болести, оне се не шире, него остају ту и после ишчезавају или се излече. Сем тога, ванорачно живљење је најближе браку и нема готово никакве везе с проституцијом. Исто тако у ванбрачном живљењу се ипак човек навикава да има и својих дужности према члановима друштва, а не само права да сеје венеричне болести на све стране, и напослетку, ванбрачни живот води често и у званични брачни живот.

“| У интересу хуманитета и хигијене, полиција не би требала „да гони „ванбрачно живећа лица“, него да прелази преко свих денунцијација, ма од кога оне долазиле. |

У идућем чланку рећи ћемо неколико речи о денунциј јацима полицијским властима. против женскиња.

Д-р М. К. Савићевић.