Полиција

6

Наши полицијски ветерани Мата Радовић

Ни један се полицијски службеник није такози толико при- . ближио народу, као што се био приближио Мата Радовић. Збсг тога, свуда, где је са службом био, о њему веле: то је „нарсте: човек“: то је „народна душа.“

Он је своје понашање према народу тако нодешавао, да је изгледало као да је у.њему поникао и с њиме одрастао. Он је својим држањем освајао и најокорелијег зликовца и најзатуцанијег партизана. Изгледало је, као да он није старешина народу, већ нека његова својта: брат или присни пријатељ. У свакој прилици он је истицао ту своју особину на начин, како је само он умео и знао.

- Дође, на пример, за начелника округа ужичког. Чим прими дужност, он зађе по народу и онда се с њиме упознаје онако по „народски“:

— Помаже вам Бог, ПЦ

— Бог ти помогао, господине!

— Мене је, браћо, послао Краљ, да вам будем старешина, и ја сам, ето, послушао краљеву заповест. Дошао сам до вас, да се с вама упознам, и да се братски упитамо за здравље. Ја. Ћу, браћо, заповедати, а ви ћете ме лепо слушати. јел: тако, браћог

= Тако је, господине!

— Е, кад је тако, онда да се братски загрлимо и ижљубимо! - „И тада настаје грљење и љубљење. Народ весео и Мо ложен, што је добио оваког старешину.

— Ово је прави „народни човек, ' веле једни.

— Ово је права „народна душа,“ веле други. |

= Море, ово је „шерет над шеретима“ додају трећи, мерећи та од главе до пете.

И поред свега тога, он је код већине био „народни човек“ и „народна душа.“ Увек и у свако доба он је без по муке: могао да изврши сваку наредбу свога министра. И док је-код њега ишло све као „подмазано,“ дотле су у другим крајевима избијали метежи и нереди. +

Јест, али је он био: „народни човек“, па зато је свуда и имао

43“