Полиција
| ц |.
Како се овај процес у појединости вршио, није место да се овде излаже. Само у једном погледу треба тај процес да буде јаче расветљен и то у колико се у њему садржавао један моменат за формирање енглеске локалне управе и њеног односа. према централној власти.
На основу једног старог уставног прописа, по коме сваки има праваода се петицијом обраћа Краљу, постао је био полако обичај, да Парламенат у виду петиција подноси Краљу жалбе и жеље појединих чланова грофовија и градова. Краљ, пак, а у томе је лежало оно што је чудно, није задовољавао те жеље и тежње једностраним одлукама или наредбама, већ је предмет
"упућивао, да се реши законом, дакле уз учешће Парламента
као да би се ствар тицала каквог интереса државне целине.
Тако се образовао као камен темељац устава принцип, да се
сви прописи, који поједине обвезују, да нешто чине или не чине,
"морају доносити без изузетка од стране Парламента, што ће рећи: да се морају издавати у форми једнога закона и као "такав спроводити. Парламенат, дакле, поред права учешћа у
целокупном законодавству, постизава уз то јоши један утицај на централну управу посредством овог т. вв. Рллше ВШ Ге21-– чјаноп. На тај начин он полако постаје меродавним фактором у управи, која је противно томе на европском Континенту увек сматрана као права домена владаоца и његове владе.
“Ово што смо изнели већ обележава путеве, којима је доцније морао ударити развитак односа између централне власти
и локалне управе. Централизација управе била је у доцније доба |
само тако могућна, ако је Краљевство успевало, да потисне Парламенат и да по угледу на Континент постави апсолутно. Краљевство. Како се у томе није успевало, већ је шта више.
обрнуто Парламенат успео постати свемоћним, морао је и однос
између централне власти, и локалне управе постати други. Даља историја показује то најјасније. У прво време постанком права жалбе против поступака мировног судије и принципом могућности његовог отпуштања долазила је до израза безусловна | потчињеност мировног судије централној власти, Краљу и њес | говом Рпуу Сошпсн-у. Доцније, пак, са јачањем Парламента показивала се већа независност локалне управе према централној власти. Кад је, међутим доцније са династијом Тудоровом до-
· лазио на енглески престо један низ енергичних личности, и кад