Полиција

1 68 5

И овде, од овога фабриканта соде, на сваки начин добис сам епитет: нељубазна, груба нека полицајчина!

Тражим везу да извршим наредбу примљену од Господина Министра, добијам је, сазнајем шта хоћу и онда дозивам Земун, да исту тамо доставим. Везе никако. Кад год питам, из централе исти одговор: Фа

— Раде, господине! Заузета линија... Причекајте...

— Али.. молим, хитно ми је...

— Шта могу, још раде... јавите се доцније — и клапна пада.

Па сада Сад ће се Господин Министар баш и утврдити у нељубазност и нетактичност господина комесара — и ако се "случајно кад поведе реч о мојој новој класи, он ће се, и ако. није мој ресорни министар, насмејати: какви се све не унапреЂују! Има човек и право, од када наређује и моли, па ништа...

Нервозно покушавам поново. Дрмам за ону опругу где. стоји слушалица, исти одговор. Сад опет ради Министарство Војно! Но, сада заиста нећу добити везе, па да на апарат окачим и звоно са торња црквеног! ПОДРНАН у часовник: : девет! Воз. је 5 отишао... :

— Боже, кад ли “ се вратити Господин Министар, да знам, . па да не будем на Пристаништу... да га само не сачекам..

Палим цигарету, пушим —, и ништа не мислим..

Телофон зазвони:

— Ало! Ко јег

— Централа. |

— Шта хоћетер — Па ви сте тражили Земун! Ево вам веза... Ало, Земун. Па јавите се Београду...

— Доцкан је сад госпођице... Не треба ми веза...

— Па зашто сте је онда тражили и оволико ме задржали>

— Не знам.. не знам, госпођице ни сам. — зашта сам то чинио... |

(Сад опет испадох као неки идијот!,

Блудим погледом кроз прозор и посматрам како се ковитлају густи колутови димова из моје цигарете...

Отварају се врата. Улази старешина жандарма и јавља:

— Господине комесаре, довео сам једнога кочијаша, који је претоварио кола, па кад коњи не могоше да извуку терет,

у ,