Полиција

ПЕНИ ИТА от

П. Да она нема према овоме никакве услове из 8 187 грађ. "суд. поступка, те да према свему она није нити приватна, нити јавна исправа и да то не сме бити ни у ком случају, јер када би се друкчије узело, заинтересована лица могла би често пута ове Фетве искоришћавати на штету државе, односно свако имање које би имало припасти држави као безвласничко услед тога што је де сијиг умро не оставивши никаквог наследника иза себе, могло би прећи у сопственост кога било Фетвом лажно оглашеног наследника, када би се полицијски чиновник услед незнања правне вредности Фетве завео и извршио поделу имања де сијиз-а по гласу поднесене му на извршење фФетве.

ПЛ. Да се овакве злоупотребе не би дешавале са знањем · или без знања Муфтиства, шеријат је ово спречио тиме што тражи од сваког наследника односно лица, које претендује на наследство де сијиз-а, да прво способним сведоцима код шеријатског суда (кадије) докаже да је заиста он наследник, па кад овај ово докаже, онда му овај суд издаје „Испаш-и верасет Хуџети“ што значи решење судско да је дотични заиста наследник. | | |

Из свега изложенога види се јасно, да је Фетва једна шеријатска солуција ма ког било проблема шеријатског, која би се могла применити на све сличне случајеве и ништа више. Фетва нема дакле никакве вредности правне из 89 187 гр. суд. пост, нити какву облигатну. силу за српског чиновника, те према томе овај исту ни у ком случају нити по питањима о државини нити у питањима о сопствености покретности или непокретности, а још мање у питањима о наслеђу, не треба да има у виду, већ треба преко ње да пређе као да она и не постоји. Према свему изложеном, Фетва је од вредности искључиво за заинтересованог, што му је у њој — ако ствар није. лажно преставио Муфтиству — решено питање колико дела може наслежити. Друго је са свим питање на који начин има доћи ДО овог. свог дела из заоставштине имања де сијиз-а.

За ово последње потребно му је да има претходно од Муфтиства — данашњег кадије у нашој земљи — решење о томе да је заиста де сијиз-ов наследник и пресуду о деоби, на турском звану „Ксмеш Мљам“. једино онда када се ова пресуда добије и поднесе чиновнику ради извршења у дуду постојећих расписа, који данас ова шеријатска питања привремено регу-