Полиција

1

код железничких и поштанских чиновника, зато дајте бар 24

сата одмора полицијским чиновницима, кад већ немају одмора

жтразником па ни ферије како то имају чиновници осталих струка. 1. марта 1920. год. Јос. Стојановић,

Београд. пређ. члан Управе гр. Београда;

«

ПРОБЛЕМ СКУПОЋЕ И КРИВИЧНИ ЗАКОН Какву је сву револуцију овај до сада јединствени светски рат изазвао у целокупном друштвеном животу, нека нам по«служи и ово посматрање: У нашем казненом законику, поред злочиних и преступних тима и иступних дела. Дела ова, као иступна, изложена су у трећој части овог ваконика. - Е Ова дела, која су по природи, више, мање, незнатна и као 'полиц. изгреди, извиђају и кажњавају општин. и полиц. власти. Међу овим иступним делима, налази се и дело изложено у 5 391 каз. закона који гласи: „да се казни затвором од 30 – „дана: Свака проста крађа стоке и земљоделског — земаљског „алата у вредности до 100 гроша, а осталих ствари у општеу _ вредности до 200 гроша, превара пак и и утаја до 300 гроша "чаршинских.“ Према овоме дакле, све до рата -1914. године, полицијске и општинске су власти могле и имале места да преступнике за извршене просте крађе: стоке, земаљског алата, преваре и утаје — кажњавају у кругу своје надлежности, као за дела иступне природе, а према горе наведеном закон. пропису, јер су цене предратне овим стварима биле онакве, како их је законодавац "и означио. Требало је да дотична индивидуа украде 3—4 ћурке, 10 кохошију; прасе, свињче; сав тако рећи веш; чакшире, копоран, гуњ; три-четири стотине комада јаја; овцу с јагњетом; козу с јаретом; раоник, плуг, секире, будакове, трнокопе и т. д, па ипак према предратним ценама, никако цена покрадених предмета није могла прећи максималну вредност означену у торе означеном закон. пропису. Данас пак, кад једна индувиду-а украде: јаре, козу, јагње, овцу, прасе, 5—6 кокошију, стотину јаја, ћурка, пар опанака,

37