Полиција

•

== 296 =

лаца и иследне власти, али се ова дискреционарна власт мора оставити иследној власти. Она пак са своје стране треба увек да се руководи основном мишљу 8 51. кр. с. п. и принципом да окривљенога треба помоћу браниоца довести у што је мо-_ гуће повољнији положај одбране и изједначења правне моћи обе парничне стране: државне власти и окривљенога, који не мора бити увек „оптужени“ или „кривац.“

1. марта 1920. год. Д-р Д. М. Суботић Београд. | председник суда.

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ПОЛИЦИЈЕ Е У пољској

С обзиром да је организација државне полиције уско скопчана са организацијом политичких и административних власти, · то у првом реду, барем површно, ваља представити слику државне администрације у Пољској.

· Пољска Република до дан данас раздељена је на три административна подручја: 6. Руску Пољску, 6. Г алицију и 6. Познањску Провинцију. Централна влада, састављена од различитих министарства, врши врховни надзор над свима овим провинцијама и тамо постављеним покрајинским властима.

Све ове три провинције задржале су, мање или више, своју стару државну поделу и организацију, које је Влада у задњој години настојала свима силама да изједначи и акомодира новом државном уређењу. Бивша провинција Руске Пољске раздељена је на „ромађу“ т. |. срезове (котареве), које сачињавају „лојемода“ т. ј. округе. Административном области !. инстанције је „зјагозја“ (срески начелник) са својим уредом, који има да решава све политичко-административне ствари осим чисто војничких, судбених, финансијских, саобраћајних и поштанско-брзојавних. Као И. инстанција делује староста „Отада Моје мод 1“, Окружни Уред, којега делокруг подудара се са овим среског начелника. У 6. Руској Пољској је 5 „ојемодћу“, округа, те 83 среза.

Слично је организирана 6. Познањска Провинција, која је раздељена на 2 „уојемодуа“, т. |. округа, са окружним уредима, као политичким властима |. инстанције. Окружни уреди