Полиција

— 228 —

до краја Апсјеп Кеште-а. Тек је револуција, која је све остало испретурала, радикално пречистила са дотадашњом управном организацијом. После дугог решавања донет је генерални декрет од: 26. 1. / 4. П'. 1790, којим се укидао дотадашњи оровићцијални“ поредак а цела земља подељена на 83 департмана без обзира на дотадашњу територијалну поделу (дотле је цела. Француска била подељена на 34 области — обпбга 65 — којима су на челу били интенденти). једва је по које име, дато овим новим окрузима, потсећало на прошлост. Неки посланици у народној скупштини предлагали су, да се поједини департмани просто означе нумерама. Тим поводом један енглески писац оценио је овај радикализам речима како је то први случај у историји, да се рођена отаџбина исецка на комаде. Међутим Французи мисле, да је народна скупштина то учинила зато, што је схватила, да је за извршење једног корисноги трајног посла потребно било почети са рушењем старих партикула_ристичких институција у провинцијама и довести земљу до јединства. Карактеристично је, да је Мирабо тражио, да се повећа број а редуцира пространство департмана; он је тражио 120 департмана. Због ове реформе јавио се био покрет само у појединим деловима земље; остали делови, пак били су отргнути и занети бујицом револуције.

Народна скупштина показала је исти радикализам и у погледу управног система у департманима. Целокупна локална управа у појединим департманима и у подређеним им мањим управним јединицама била је пренета на изборна тела. За сваки департман био је биран посредним гласањем грађана Сопзећ де абрапетел! (департмантална, окружна скупштина), из чије је средине. произилазио један одбор, фтестоте, који је водио послове. Руковођење управним пословима у департманима било је поверено једном органу (Ртосигеиг обпвга! зупајс),. који је такође биран. Он је имао нарочити задатак да пази на законитост целокупне управе у департману. У департманталној скупштини он је имао само саветодавни глас, али је он морао бити саслушан пре сваког гласања.

Сопзе де: дбрапетеп! стајао је на челу целокупне управе: · департмана. По упуствима централне власти он је радио на најразноврснијим пољима.. Његове одлуке биле су делом ко–

: Аппцане адтиизтане, 1014, стр. 860.