Полиција

1 —

је префсктина право постављања једног великог броја службенлка, које је дотле постављала министарска инстанца. У исто доба допуштено им је било да ковачно реглавају читав низ управних послова, које је ротле расправљала министарска иистанџа уз или без садејства Државног Савета. Једним декретом _ од 1861 проширена су ова самосталва права префеката. Међутим у томе није никако лежала нека децевтра лизација од већег значаја. То је било само „десопсеттанол“, како су је тада назвали, јер су управви акти префектови и после тога подлежали упуствима централне нистанце, којима су били везани префекти. Сва разлика од равијег стања састојала се само у томе, што су сада локалне власти стварно свршавале многе управни: послове, док је пентралва управа издавала своја упуства о начину самог свршавања. Разлика је лакле била само формална. Незадовољство са таквим половним мерама било је велико. Та половна реформа дала је повода једноме посљанику, да је окарактерише овим речима: „Ама то је иста секира, која удара, само је држаља скраћена!“ Истина није било ви мали број присталица чисте централизације, који е трудили да своје идеје и пером рашире. Такав је'био ни. пр. Риуроп-Ућне, који је у својој књизи | паујди е: Рета; бранио систем централи зације, указујући при том и на пример Енглеске, која своју управу текође у овом правцу модифицира. Али већина је била уверења да је потребна једна већа децентрглизација. Нарочиту памоњу је био изазвао један говор неког господина де Могпу приликом отварања окружне скупштине округа Риу-де-Обт> 4 1858. у коме се он био окомио тив дотадашње управне организациј > Он је тврдио да се тој организацији има зауваљити, што се ! Ф у ћи виједан камев, не може ископати | Д и макакво руу добрења и контроле ралве управе. Овај говор отворио је у штампи и брошурама читаву бујицу од измена а се још повећала, када је 1863 цар једним сројеручним писмом ставио у изглед ПР ЛАРА У смислу лецев трализације управе. Као реУ два закона од 1866 и 1867, 1833 даљ а а Тим зао, да коначно ешења раније_