Полиција

— 262 —

мимиком показиваху на кујну. Уђох тамо и стадох се освртати не видећи нигде никога. Окретох се да их питам а они стоје на прагу и очима показују у неки предмет крај шпорета. Загледах тамо и збиља видим нешто, што нисам дуго могао разазнати шта је! Оцених по свему, да само та маса може бити "наш красни први питомац. Признајем да се и овде веселост и решеност за моменат изгубише али се немаде сада куда.

Приђох куражно тој маси и благо је додирнух. На поновљене јаче додире поче се то „нешто“ мицати. Из средине се издвајаше неки предмет и видех гологлаву главу прекривену дугом, блатњавом косетином која покриваше и чело и врати уши. Када је добро главу подигао, могаше се на прљавоме, широкоме лицу распознати очи, нос и уста. Био је заспао поред топле пећи. У први мах не схваташе ситуацију јер беше дремљив. После мале паузе, кад примети мене пред собом а оно троје на прагу, поче се лењо дизати са столице. Подсећаше на корњачу. Тако се и овде из оне масе издвајаху по мало руке и ноге. На себи имађаше прљав, исцепан и тако велики канут да се сав губљаше у њему. Тек када би подигао рукаве могле би се помолити шаке и прсти. Панталоне такође превелике. Горе их је опасао једним конопчићем чак под пазухом а доле ногавице се вуку по земљи. Крајеви рукава и ногавице беху тако исцепкани да томе не беше броја. Сваког часа подизаше час лево час десно раме и чешаше се. Но, мора се куражно напред.

Како ти име2 п

Јосиф. ·

„Гле, баш смо сретни, наш први ђак, па тако лепо историјско име! Седи! дајте и мени једну столицу“. И настадоше питања и одговори. Он се све више крављаше. Од једаред се ја као тргох. | „Ето ти, велим, ми се заговорили а како си ти неочешљан, исцепан, прљав а можда си и гладан. Ти си дошао у своју кућу, код добрих људи и ми ћемо сада да те мало очистимо па после заједно да вечерамо“.

· „Дајте, Чедо, — рекох надзорнику, — машину да ошишамо нашег Јосу. Таман ћемо имати од његове косе да напунимо један добар јастук“. Чак се и Јоса смејаше. Чеда донесе машину а Јосу посадисмо на столицу на средини собе. Али они