Полиција

О

заштите његових интереса видео готовост власти, да му у сваком случају пружи помоћ, а то му чини највеће задовољство.

Полицијски чиновници, поред задовољства због успеха у раду, задовољни су и због свог личног расположења. Кретање по чистом и свежем ваздуху, рано устајање и т. д. чини неообичан утисак на свакога. Па онда зар није лепо.бити полицијски чиновник у срезуг Ја мислим, лепше него у ма коме начелству и Управи.

4. фебруара 1920 год. у Београду. јов, Л. јовић писар Мин, Ун, Дела

РРАТЕНА ПРИКАЗ

Из полицијског живота од Мих. М. Ђокића, ДАРЕ савске полиције.

Ових дана појавио се је г. Ђокић и са својом другом свеском „Из полицијског живота“, те је многим полицајцима дао прилике, — а и осталим читаоцима који се интересују унутарњом — за њих неприступачном — страном живота наших полицајаца — да прелистају многе ПИ из свога полициј"ског живота.

Нема сумње да тајанственост унутарњег живота полицајаца интересује публику, па ће, надамо се, и ова лепа књижица са својом „Лепом Аделом“, познатим „Мургом“, „Малом Верицом“ и другим интересантним епизодама заинтересовати и читаоце „Полиције“.

Као производ из полицијске књижевности, појава ове књиге јесте један корак напред у романтици полиције, да се тако изра_зимо; њена појава периодична јесте знак да у овој врсти полицијске књижевности, поред г. г. Тасе Миленковића, Маршићанина и Калајџића, има још некога у нашој полицији који јој посвећује своје слободно време, своју љубав и свој труд. И то је добро. Истина, сваки је почетак тежак, стаза којом се иде _ није још потпуно утрвена; али воља, енергија и време све ће то накнадити. Г. Ђокић то и постизава. Он се труди да нам што јасније и што пластичније изнесе поједине моменте из епизода, у којима је и он учествовао; он се труди да нас загреје за незаштићене, патнике и морално пале који су упућени на