Полиција

~ 58 00

је, у висини груди, држао официрску капу српскога кроја са кокардом. у

При појави овога непознатог, устадоше оба писара, по примеру командира, капетана П. који му пружи и руку, изговарајући своје име. е |

Непозна:и премести капу из десне у леву руку, удари тетама те на њима звекнуше сребрне мамузе, па, прихвативши пружену му руку, рече: :

— Ја сам Коста Ћ....! .

Дотле љубазно лице капетаново, намршти се. Не говорећи ништа више, зазвони и кад посилни уђе нареди суво:

— Води овога у затвор!

Па и у овако рђаво започетој војничкој каријери, Коста де умео да се нађе, као што ће се видети ....

__.... Родом је из Лесковца а по занату кројач. — Али још из детињства није волео ни своје родно место, ни свој занат. Неколико пута је, пошто је ухваћен приликом неких њетових почетничких подвига по нашим већим варошима, бивао протериван у место рођења. Најзад му се то досади, те. пре 16 година, увиђајући да је Србија за њега мала, Коста напусти дефинитивно свој занат, родно место, па и отаџбину и оде у Немачку. Тада му је било око 20 година.

Одмах је почео да ради на велико. Користећи се повољном приликом и општим интересовањем услед промене на нашем престолу, он је тада ништа мање, него узео улогу српског принца. Успео је да извесно време живи са овом титулом и да направи дуга за 200.000 марака. Најзад је ухваћен и кажњен са 6 месеци затвора. Сам се хвалио да су даме тада скупо плаћале улазницу за његсво суђење. Ипак по издржаном затвору, не остаје у Немачкој, једно због рђавог искуства, а друго зато што су га протерали.

Отишао је у Француску а одатле, после краћег времена, у Енглеску, у Лондон где се, како изгледа, дуже време бавио.

Лепе и отмене спољашности, увек најелегантније одевен, трошећи новац немилице, разуме се, да је лако на себе привлачио пажњу, нарочито женског света. Имао је небројене везе са женскињем и сваки дан је тражио и правио нове. И свака која би се преварила његовом спољашношћу била му је жртва. Било под видом „тренутне“ позајмице, било отвореном уценом,

. Бе