Полиција

= 501"—

Коста је е међутим узео под закуп једну вилу на Ревијери з живео тамо као какав лорд.

Али и томе дође крај. Несрећним случајем учинио је по:знанство са неком пријатељицом једног нашег ОРИ те Е првим транспортом би послат за Солун.

Дошао је на фронт као борац, али је за неколико дана умео да пређе у телефонисте а затим у комесаре. Најзад је постао куриром, разуме се, да је, кад год је хтео, био у Солуну. "Ту је према приликама, које је одмах схватио, маневрисао у исхабаном војничком оделу и несигурним цокулама као човек који долази са фронта. Добро обавештен, маневришући вешто "са неколико звучних имена наших политичара, које је за кратко време све упознао, умео је да, према околини у којој се налази, прича новости: онима у Солуну са фронта, онима на фронту из Солуна. При томе је био широке руке и частио познате и непознате, а кад се на крају по обичају случајно развије коцка, ; неко добије, неко и изгуби, али Коста увек добије. |

Сем тога, „само добрим пријатељима“, за које је знао да имају неку пару, а да су жудни за лаком зарадом, умео је да "даје добре савете и да чини поверљиве предлоге. На пример "треба се уортачити са њим, па ће он донети робу. из Солуна на фронт и то као војни транспорт, а зна се колика је ту зарада. Несретним случајем предузеће пропадне, а са њим зарада, па и капитал ортаков, који мора да ћути — и трпи, кад се оваквог недозвољеног посла прихватио.

Други тип ове врсте је неки Милан Н,, да ли случајиошћу, истог занимања као и Коста — шнајдер. И он је дошао у депо из Енглеске, где је провео више година. Дочекали су га радо у депоу, јер изузимајући Косте, кога нико није ни питао о "његовом занату, у депоу није било шнајдера, а био је веома потребан. Милан изјави да је он уметнички кројач само за фина одела и удеси некако, те би послат у Ницу, да тамо ради за наше официре на боловању. Скоро годину дана живео је тај фини кројач у Ницим шио одела на тај начин, што је прим„љене поруџбине предавао једној познатој фирми и служио само као посредник, а сам није никад иглу у руке узео.

Кад је ипак послат у Солун, сам себе је поставио за тумача у болници у Седесу. Тамо је приредио један концерат „у корист српских рањеника“, разуме се паре је оставио у свој