Полиција

5 =

вуку и покушају да побегну, али их спречио председник опет, јер је знао којим ће путем да утекну, па је ту изашао, сачекао их и са њима водио борбу. Истерао их је натраг, и ови уђу у село. Ту се скрију у Бећировој кући.

Председник је одмах послао" извештај“усмени по једном служитељу за помоћ и потписати сам, колико сам имао жандарма узео и отишао у село Ђерекаре.

Док је потписати са жандармима стигао ствар је била свршена. „У

Око 4 сата по подне тога дана Председник је Бећира натерао да се повуче из села и ставио му услов да се преда или ће бити убијен, али овај је у бегству одговарао ватром; но Бећир се није могао спасти бегством пошто је био рањен у ногу и зато се је склонио у развалине његове куће изван села.

Она друга двојица користили су се мештанима села Ђерекара и неопажено су умакли.

Овај качачки вођа опкољен у тој развалини, позиван је на предају, али је он место предаје одговарао ватром из пушке,

Шта више тако присиљен и доведен у теснац одговарао је: „од мене бољег јунака нема — Србима се не предајем док Албанци не дођу; Арнаути и Турци мајку вам вашу удрите Србе шта гледате“. После тога настао је тајац — једна пауза. Председник мислећи да је већ мртав, јер је овај већ био рањен и као такав склонио се у развалину и ту се ушанчио, да би се уверио, послао је свог служитеља Зафира Тодоровића из. Врбовца, да види, што се овај ућутао. Зефир без оклевања оде и чим се маши преко зида Бећир из пушке опали једаред. и овога лако рани у руку. Служитељ паде са зида, и у тај мах прасну бомба и наста тишина.

Председник скочи са служитељима и право унутра, кад тамо, Бећир лежи изрешетан парчадима бомбе. Пре овога сав новац колико је имао код себе исцепао је на ситне комадиће, прстен сасвим излупао, пушку је хтео да. уништи али није могао, све артије и писма које је имао спалио је.

Бећир је пренешен у Ђерекаре а одавде ово среској власти, где је срески лекар извршио секцију леша и после извршене · секције на овдашњем муслиманском гробљу сахрањен је овај страшни качак са дужном му поштом. |