Полиција

није било да га убије, да би Ставра, као поштен човск, требало да одустане од тужбе, јер да није ни лепо да се суди са својим свештеником.

„ја од тужбе не одустајем, господине Капетане“ — одговори му Ставра. „Гужио сам га, тужим и тужићу га до Божје куће, Он је свештеник за то да народ учи и мири, а не да потрже револвер па да убија“.

„Та није те хтео убити, човече божији“, поче опет Начелник. „Он се само шалио“ :

„! зар то није пе — Ја не одустајем“. „Добро“, одговори Начелник. „Кад нећеш, а ти иди; а ми ћемо поступити по закону“ · ж

Чим циганин оде, Начелник зовну Попа Који је седео у архиви.

„Нема ништа. Циганин је сигурно подговорен. Не пристаје · тај ни га какво поравнање, већ хоће пошто пото на суд“.

„Хо, шта да радим, брате Ристог“ поче Поп, убрисавши знојаво чело. |

Капетан се замисли. Прошета неколико пута крупним корацима преко канцеларије, а за тим се УРА НОН насмеши, стаде | и окрете се Попу: -

„Иди ти, поп Михаило кући, па ич не бери гајле. ја сам смислио како ћу му доскочити и приморати га да одустане од тужбе. Иди ти, благо мени, иди и не. секирај се ни најмање“.

Прошло је од то доба неких десет дана. Једне вечери Џоп доби хитан позив, да одмах сутра дан предстане среској власти, ради неког саопштења. ;

Пандур, који је позив донео, рече му, да је и ан пдзван за сутра и да му је мало час предао позив.

ж

У предсобљу канцеларије среског Начелника, хода доста нервозно поп Михаило, очекујући да га позове Начелник, коме је одапија већ јавио за његов долазак.

Мало после стиже и Ставра, који, угледавши Попа, оде у једно ћоше и тамо седе. |

Звонце у канцеларији звркну, одација уђе, а мало за тим изађе и позва Попа и Циганина да уђу.

„Полиција“ 10