Полиција

— [00

О томе надзору говори се у чл. 23, тачка д:

„Удружене Државе предају друштву општу контролу над трговином оружја и муниције са земљама у којима је та контрола неопходна по општи интерес.“ Наравно да та „земља у којој је контрола по општи интерес неопходна“, може бити свака она чије држање буде изазвало стрепњу за мир код њених суседа.

И овде се поставља питање техничке природе, на које ми немамо да дајемо прецизна одговора: Како ће Друштво Народа да организује ту контролу 2

а) Да ли ће ту контролу вршити војни Аташеји помоћу једнога апарата придодатог им у ту сврхуг2 То би била акција која би, у неку руку, као што смо раније рекли, имала карактер полицијске активности; Аташеј (или какав други контролни чиновник придодат у ту сврху посланству) слао би рапорт својој влади која би тај рапорт, пропраћен својим коментаром, упутила Друштву Народа. Ова хипотеза, и ако остварљива, изгледа нам да не би била примљена ни од једне државе, јер контрола, у том случају, не би била вођена директно од Друштва већ од Чланова Друштва, акција коју би било тешко помирити са суверенитетом Државе» -

6) Или би, у централи Друштва, свака Држава поред политичких, војних и поморских представника, имала још и представнике полиције који би студирали разна питања јавне безбедности, у међународном смислу, доносили одлуке и, одатле из Централе, са специјалним полициским кадром, управљали контролом по поменутим питањима и у опште јавном безбедношћу. Хипотеза о оваквој организацији Међународне Полиције изгледа нам логична, лако остварљива и усвојљива.

в) Или још — и ово нам изгледа најбољи начин организовања интернационалне полиције: могао би се створити један „Вигеаи“ за Међународну Полицију по примеру осталих „Бироа“ створених колективним уговорима. Да би тај Биро могао корисно функционисати, њему би се свакојако, одмах у почетку требала додати једна комисија стручњака за изједначење закона. Тај би „Биро“ имао бити под надзором Друштва Народа.

# Нећемо говорити, овде, о оштрој критици којој ова о контроли

као и извесне друге клаузуле подлежу, јер бисмо се удаљили од нашег предмета.