Полиција

= 546 —

Може ли се тврдити, да је у овом погледу потребно одступити од данашњега права. Тачно је, да су скандалозне пар- нице, које истраживање ванбрачнога патернитета за собом по-_ влачи,: каткад и уцењивања, лажне заклетве и угрожавање домаћега мира, последице правила да се може доказивати ван„брачни патернитет. Тачно је и то, да је опасно у наше, услед ратова, поремећене друштвене и породичне одношаје уносити начела, која још више могу да их компромитују. Морал нашег _ женског света такође не би се подигао, кад би се допустило доказивање брачнога патернитета. Али у систему који влада по нашем грађан. законику страдајуи невина женска створења а најгоре пролазе невина деца, о којој се отац није дужан. старати. Вели се да и женски свет није сада тако наиван да лако улази у полне одношаје са завођачем на основу варљивих обећања, него више из рачуна и интереса или са других разлога. _

Систем нашег грађан. законика чини можда женскиње обазривијим у њиховом одношају према мушкињу, аки с друге стране оставља слободу акције развратним мушкарцима да без бојазни од последица својих махинација, приступају истима у циљу завођења. Са тога разлога мислимо да треба допустити истраживање ванбрачнога патернитета, који се допушта у новијим грађанским законицима, па и у аустријском. Међу тим, ако би се остало при забрани истраживања ванбрачнога патернитета, онда неизоставно треба поправити положај оне деце, _ која су у конкубинату рођена, дакле кад невенчани родитељи "заједнички живе и децу рађају. И интерес правичности и интерес друштвени захтева да се овој деци, чији број у нашем „народу није мали, призна право законскога наслеђа и према оцу и према матери и право на издржавање.

Небрачна деца, вели 5 133, грађ. зак, не искључују се из уживања грађанских права. Али права према оцу и родбини добијају само онда, кад се законским путем најпре за брачну огласе (5 133). Према томе, по нашем законику, ванбрачно дете не стоји у сродничком одношају према своме оцу (који се управо | по гледишту закона и не зна) ни према очевој

1 На пр. питање о томе да ли је мати за време конценције детета имала сношаја и са другим лицем, којом се приликом « могу помињати имена више лица, чији односи према дотичној женској могу остати недоказани, али који тиме ипак могу бити компромитовани.