Полиција

--- 007 =

отмене спољашности, који је такођер говорио српским језиком, те му овај једнога дана после подне приђе.

— Ако се не варам ви сте из Србије2 ословиће тај господин Драгога.

— Да, одговори му он.

— Из Београда>

— Из Београда, потврдио је Драги,

— И ја сам неко време живио у Београду, продужи непознати. По занимању сам новинар и сарађивао сам на београдском листу „За Отаџбину“, па ме је београдска полиција, због једнога мог чланка у листу, протерала отуда. Сад се истим послом бавим овде. Родом сам из Ст. Србије, где ми је отац протојереј. Можда сте већ слушали о мени — ја сам Цвешко «ФРртунић. ИЕ МК

Драги му одговори да није имао срећу до тада слушати ма шта о њему.

— И, ето, сада сам овде, настави Фртунић. За моју срећу протераше ме из Београда, јер се овде крећем у најотменијим круговима. Радећи на новинама а у исто време бавећи се и политиком, зарађујем много више но што ми треба и што би икада у Србији могао зарађивати. Дружећи се са чиновницима овдашњега министарства спољних послова, ја им, покадшто, учиним какву услугу, коју ми они богато плаћају... А смем ли питати: чиме се ви занимате2

Драги му укратко исприча како се пре неки дан вратио из Буенос-Аиреса, и како, управо, нема још никаквога занимања, а желео би наћи га, и Фртунић му обећа, како ће му у том погледу радо помоћи.

Цветко Фртунић истину је рекао Драгоме: и да је син једнога честитога Србина и протојереја из Ст. Србије, и да је живио у Београду. Само му није казао истинито због чега је из Београда прогнат. Фртунић је из Београда прогнат као прононсирани аустријски шпијун, и, одкако је после овог прогонства отишао у Беч, стално је био у служби аустријској као политички детектив. Не знајући ово, што је било најглавније, Драги се беше, тако рећи, заљубио у Цветка. Огмено понашање овога, његово занимање — новинарство, дружење са чиновницима Министарства и т. д. импоновали су му, и он. се, од првога сусрета са Цветком, није одвајао од овога, оче-