Полиција

/

160 —

жар и неискрено, служио непријатеља, и који је, притом, био војни бегунац, није могао другаче доказати оданост својој Отаџбини, него као војник — на бојноме пољу.

И — послале су га на фронт.

ИЗА ПОЛИТИЧКИХ КУЛИСА"

/ „Авантуре једног Србина“, које су изашле у последњем броју „Полиције“, потсетиле су ме на један разговор, који сам имао лањске године у Цириху са једним од судија бечког ратног суда г. саветником Д-р Штајном, а који је, карактеристичан за нас Србе, вредан да се забележи. !

Како је лице, о коме је у овом разговору причано, индетично са јунаком „Авантура једног Србина“ г. Драгим, то држим да ће Вам ови редови као згодна допуна „Авантура“ "бити добро дошли... | Са г. Штајном сам се био још у Луцерну, у једном већем друштву упознао, а кад се на тераси Циришког хотела „Бар о лак“ поново сусретосмо, ми обновисмо познанство и од тада смо готово свако вече заједно били и проводили дивне циришке вечери у третирању разних питања.

Сасвим је природно, да се наш разговор врло често дотицао рата и да смо се ми као некадањи непријатељи, у много чему размемоилазили.

једном приликом, третирајући особине српског војника, ја сам био навео више разних случајева личне храбрости, кофима наша војска у толикој мери обилује, а који су данас предмет дивљења целога света, и чудило ме је, да је г. Штајн за цело време мог разлагања ћутао и тајанствено се смешкао.

Нисам могао одољети, а да га не запитам за разлог тог смешкања, нашто ми јег. Штајн готово од речи до речи "одговорио:

: Да би се могло објаснити од куда је г. Драги за време окупације био у Аустрији, достављамо читаоцима, да је он до 1915. год. био борац у |-ом пешад. пуку, у коме се одликовао необичном храброшћу и да је приликом нашега повлачења као рањон заробљен од Аустријанаца у крагујевачкој војној болници,

Уредништво. • ред