Полиција

А ~

У суд су га довели у тешком окову, али тако горда, управо дрска, да сам сматрао за потребно, да га упозорим на његов тежак положај ми да му његово држање — као пере љино пребацим.

"Очекивао сам ма какву било фраву, одговарајућу његовом положају и учињеној примедби и никако се нисам надао његовом смеху, који је следовао мојим речима, а који је био тако силан, да му је требало неколико минута, док је се стишао, а _ тад ми је, још увек смејући се, одговорио, да за њега моје неразумевање његове личности, није ништа ново, да је он, још при првом саслушању стекао уверење, да га ја не разумем, и

да му је то и дало повода, да се онако својски исприча, као што је то у својим дотадањим изјавама био учинио.

— Како то мислите, г. Драги» — запитах га,

= Тако, као што сам казао, г; Саветниче! —

—- Хоћете ли тиме да кажете, да су све Ваше досадање _ајаве само празна причања! — запитах га и од саме помисли на такву евентуалност запрепашћен.

— Па наравно, г. Саветниче! — „Са каквим правом“, пропродужи он уозбиљивши се — „тражите Ви од мене, да вам говорим истину2! Јесам ли ја Ваш поданике У служби полиције или судар Или аустријски војни обвезник, коме Ви можете издавати наређења — — — = — = — = = „Зграбили сте ме, оковали као знера некаквог и бацили међу људе, чије се мисли и целокупни осећаји противе сваком моралу и свима друштвеним уређењима, а тражите од мене, да Вас ја служим и да Вам чак шта више пружим раз злоге, како бисте ме још више мучили најзад — све лепо по закону — и обесили.

„Мислили сте, да имате пред собом магарца, ским се можете титрати и вући га за нос, како Вам и кад Вам буде воља, а сада, кад Вам ја отворено признајем, да сам и сам био заузео исто гледиште, Ви се чудите и вероватно сте бесни, што се један „дивљи Србин“ усуђује, да пред ц. и кр. славним судом овако говори.... Би сад можете радити што год хоћете, Власт и сила на Вашој су страни. Можете ме оставити да трунему овим оковима, док год сам жив, а можете ме и обесинти, Све то можете, само сатисфакцију, да сам Вам истину у очи казао њу ми никада нећете моћи одувети!... С' овим сам, г. Саветниче, са војним одвјетнаштвом готов. Више ме нити позивајте,