Полиција

|

унутрашње уређење. Таква политика уз верску разлику извесио ће нас одвести до стварања посебне хрватске и посебне словеначке народности. За Хрватску и Славонију таква политика била би у толико несрећнија, што је њена популација јако прошарана Србима. У њој би се локални политички живот несумњиво упутио у правцу борбе између Срба и Хрвата. Нама се може учиинти приговор: па лепо сви Срби хоће потпуно и без икаквих реверва заједницу са Србијом, али Хрвати неће, На тај приговор рећи ћемо ово: да за данас, као што се зна, услед оних равлика које напред поменусмо, има и Срба, који нису ни за какву ваједницу или су за неку половњу заједницу; да ви сви Хрвати не траже заједницу са неким оделитим животом у својим границама; и напослетку да нигде и никада велика дела нарсдног уједињења нису извршена уз потпуно задовољење свију струја и праваца у једноме народу. _ Бе нашем мишљењу једана наша покрајина, којој би се могла дати извесна самоуправа бев опасности по државну целину, била би Словенија. Словенци су компактни на својој територији, а 'ув то, по нашем мишљењу, они имају извесних маркантнијих племенских особина, које их донекле разликују од Срба и Хрвата. Ту долази по мишљењу свију добрих познавалаца ове покрајине још м један степен јаче културе код словеначке масе. То су све погодбе за једну корисну примену самоуправног принципа. С друге стране пак Словенија у нашој држави заузима такав географски положај, да се може рећл да је пласирана као мртва стража нашој Краљевини, То је доста поуздано јемство, да би у њој тешко нашли повољна земљишта страни утицаји за развитак партикуларизма, Међутим, због једнообразности нашег унутрашњег државног уређења, а и због тога да би се Словенцима дала прилика да кров ниже локалне самоуправе још више оснаже своја осећања о јединству, ми за сада још не бисмо препоручили ни= какву покрајинску самоуправу ни за Словенију. Мил. ј. Петровић. (Наставиће се)