Полиција

— (о ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

2. Срезови.

Административна подела Србије предвиђа деобу округа на срезове. Срезом управља, као орган државне власти, срески начелник. Он је под контролом окружног начелника, али су извесне његове дужности, које врши, самосталне, а нарочито послови који подлеже разматрању судске власти.

Поред среских начелника у срезовима постоје среске скупштине и одбори, који се брину искључиво о самоуправним пословима срева. У Србији је срез признат као морално и права лице и има своју самоуправу.

Деоба округа на срезове у нас је извршена више у смотрењу теренских него ли економских прилика; више у циљу опортуне државне управе него ли самоуправе. Срезови су као административне јединице већ постојали, а њихове су самоуправе тек после дозиле као резултат нових и напредних политичких схватања.

Приликом давања самоуправе срезу није се много водило рачуна о његовој економској и финансијској снази. Желело се једно, постигло се друго. Требало је народу дати самоопределење у заштити његових локалних интереса, а народ је, услед рђаве организације среске самоуправе, добио нове намете у виду среских приреза за покриће трошкова око државни»: институција, а локални су интереси толико занемарени да се ттотово и не налази видног трага од извршених самоуправних задатака. Од свију установа срезови су подигли само кенцеларије појединих надлештава, чиновничке станове и среске апсане. Са тим су срезови унапређени, то су им културне установе, то је видно дело среске самоуправе!

Срезови по својој просторности и насељености више личе на синдикат извесног броја општина но на једно правно и морално лице и административну јединицу већег стила као широку и снажну заједницу. И то је синдикат, који има пре свега да одржи државне институције, а не да се стара о напретку народа, који је на територији среза.

Срезови су кројени поглавито на темељу одржавања безбедности, што би било оправдано за полицијске комесаријате, па за тим као обележена територаја за надлежност појединих

4%