Полиција

= ИМ

писао је интересну расправицу под тим именом пре неколико година Мих. П. Јовановић, ондашњи председник Касационог "Суда у „Архиву“ 1911. књига 10, св. 2. стр. 81—89. на коју упућујем читаоца, где ће наћи расправљено и питање о томе: ко је надлежан за расматрање таквих решења о упућењу на грађанску парницу, и да је за то надлежан првостепени суд, а не виша полицијска власт (према одлуци Касац. Суда од 4. ПЦ. 1910. Ме 1321), као и расправу питања о упућењу на грађанску парницу по закону о шумама у случајима извршене

торосече на оспореној својини. Др. Душан М. Суботић.

СТАРАЊЕ О СИГУРНОСТИ ДРЖАВЕ.

Старање о сигурности државе било је од увек, па и данас је, битна дужност полицијских власти и "органа. Ова сигурност може бити угрожена и споља и изнутра. У првом. случају реч је о издаји и свима могућним нападима на нашу територију с поља; затим 0' страној шпијунажи, ширењу анационалне пропаганде, убацивању антшидржавних прокламација, књига, брошура, у уношењу у земљу фалсификованог и невредног новца, државних хартија од вредности и ш.д. | а у другом о нападима на унутрашњи државни поредак.

Све ове радње и сва ова дела од највеће су опасности по сигурност и углед државе, и с тога се морају онемогућити, или у самом корену угушити. Овде нипошто не треба изгубити из вида да и држава — оганизовано друштво — има право, као и поје_ динац, на нужну одбрану, и да се сваки онај, који непосредно или посредно угрожава егзистенцију државе, налази у улози оружаног разбојника који напада мирне грађане. " Док се остварило народно ослобођење и уједиљење, и створила данашња држава, пало је неколико стотина хиљада најбољих српских синова, и с тога се ни коме и ни по коју цену не може допустити да подрива основе овој тако скупој тековини.