Полиција

= 897 —

сазнања дође, па ни то, у колико су аутентичне саопштене вести. Шта више у природи је саме ствари да све буду у многоме нетачне. Довољно је само толико, и онај који их саопштава, зна да их треба чувати

д туђе државе, па их ипак саопштава, било у циљу |. нашој држави штету нанесе, или да себи какву корист прибави. А да су то вести, за које државни интерес тражи да се од туђе државе чувају у тајности, понајчешће казује сама природа њихове садржине“.

17. Издавање или саопшшавање страној влади или њеним атеншима планова рашних операција, тврђава или ушврђених месша, или извешћа о кретању шрупа, или у опшше о предметима и мерама које се односе на раш, или војну одбрану државе, чије чување у тајности захшева државни иншерес — 5 86 шач. 6.

Ако су ови планови или ова извешћа објављени вутем штампе, или на јавним зборовима, имају се применити одредбе ових закона, које су наведене приликом говора о 8 85 6.

18. Унишшавања, преиначавање или прикривање, на штету српске државе, докуменаша или докага у опште о односима наше земље према којој страРО држави, или докумената у опште о државним "тајнама — 5 86 шач. в, и.

19. Свршавање повереног Ране посла с каквом страном владом на штету наше земоне па 9 86 шач. г.

1 Велеиздаја.

Велеиздаја је напад на државу у њеним бишним саставним деловима, а шо су: државна област, државни устав и носилац државне власти.

Према овим објектима напада и облику у коме се он врши, у нашем законодавству разликују се ове разне врсте велеиздаје:

1. Убиство владајућег Краља, Престолонаследника или ма кога члана краљевског дома — 8 87.

: Кривично Пргво од др. Т. Живановића (посебни део, св. 1). „Пелиција“ и;