Полиција

ОЛВЕ

рђава страна, то је рекрутовање полицајаца. И сувише често, полицајце постављају по препоруци политичких људи, којих се мало тиче професионална спрема и моралитет њихових кандидата, већ само политичка корист, коју ће из њих моћи извући. Чему то води, скорашња афера писара Кнежевића јасно показује. Како се може тражити од света да поштује једну организацију, која међу својим члановима броји робијашег Треба ли се, исто тако, чудити што извесни елементи, који по своме моралитету не би требали да буду у полицији, али који су ипак ушли у њу, захваљујући политичким утицајима, —- треба ли се чудити, што такви елементи искоришћују велику власт, коју им даје њихов положај, за задоваљавање својих нечасних апетита»

Овакав начин регрутовања онемогућава и да се полиција састави само од професионално квалификованих лица. У њу се прима све, без избора, На несрећу, држава сматра полицију као суд, у који се могу сручити сви они, који се не могу употребити на другом коме месту, а према којима држава, или има какву обавезу, или жели да се покаже великодушном. Способност кандидата постаје, на тај начин, последњом бригом. Међутим, и полиција је један занат, као и сваки други, само с том разликом, што она даје ономе, који је врши, велику власт и велику одговорност. И доиста, полицајац има у рукама увек част, а каткад чак и живот онога, противу кога ислеђује. Полиција је, дакле, деликатан занат, који треба да буде научен и одговорни би требали највећу пажњу да обрате на његово изучавање. Међутим, шта се од свега тога радило до данасг — Ништа, или готово ништа. За полицајца се, с дана у дан, узима први који се јави; његова једина професионална квалификација, често је само: препорука какве политичке личности. Од лекара се, да би могао лечити кијавицу, тражи да је учио школу и положио врло строге испите, и закон строго кажњава сваког, који без таквих квалификација упражњава вештину лечења. Од полицајца, међутим, који вас сутра дан по своме наименовању може, оснивајући се на своју власт, оптужити за највеће злочине на свету, не тражи се ништа сем, каткад, чак врло често, препоруке кога политичког лица. И тек иза титуле, и располажући влашћу полицајца, овај почиње да учи свој занат, разуме се, о трошку и преко леђа публике.