Полиција

сулбу главне ствари, саобразно правном принципу: ассе550о> седи рппстраје, Следство таквог правног односа ових ствари у томе је, да се у правним пословима узима у обзир увек "главна ствар. Споредна самим тим мора ићи с њом. (Види А.. Ђорђевић: Приватно Право |.)

Навод чл. 12. прав, да се ово право не може пренети са једне зграде на другу погрешан је. Доказали смо, да је месно право везано за место, а не за зграду. Место са стеченим правом може бити веће по просторности. Сопственик који је добио месно право, може у границама тога места премештати механску зграду с јелног на друго — где хоће и како. хоће. То му нико не може спорити. Суштина је ствари У томе, да се месно право не може преносити од једног места. на друго. О зградама се у ошште и не говори. |

У чл. 14. прав. вели се: „лице које добије месно право за место....“

То је погрешно речено. У самом називу „месно право“ зећ је садржано: нашта се односи и зашто се даје. Иначе,. не би се тако ни звало. Такво дефинисање наводи на погрешно закључивање, као да има два месна права: „месно право за место и месно право за зграде.“

Мислимо, да је предњим наводима утврђена погрешност“ дефиниције месног права у чл. 1. прав. Тај пропис може једино гласити:

„Механска или кафанска радња (односне радње побројане у чл. 1. прав.) могу се обављати само у згради подигнутој на месту које је добило месно право“.

5. 8. а) Месна права издаваће полициске (политичке) власти, без икаквих ограничења по броју, — гласи прва напомена у

Т.Бр. 61 зак. о такс.

6) Месна права издају се без икаквих ограничења пе, броју, имајући нарочито у виду потребе грађанства и интерес. државе, — гласи чл. 3. тач. 1. правилника М. У. Д.

Ови прописи казују:

а) Да су до измена у закону о таксама (25.-10.1923), ностојала извесна ограничења у погледу броја издавања механских права;