Полиција
45
пристанак централне администрације. •) Исти је случај — већ смо рекли — са самосталним обласним и среским порезима и таксама у смислу закона о обласној и среској самоуправи, јер је за њихово установљење увек потребно одобрење централне администрације односно њеног локалног представника,
Наш је закон о обласној и среској самоуправи — што смо већ имали прилике да напоменемо — узео као принцин за ограничење слободе обласних и среских скупштина у решавању њихових финансијских питања, постављање релативних граница, То значи, да је он за све важније обласне и среске самоуправне гкте финансијског карактера поставио границе, до којих је слобода решавања обласних и среских скупштина апсолутна, док је преко њих административно ограничена. Те зато, јер је ваљаност сваког финансијског акта обласне и среске скупштине, који премаша законом постављену границу, условљена за пристанак централне администрације односно њеног локалног представника. Органи централне администрације, који дају или не дају одобрење тим обласним и среским самоуправним финансијским актима, јесу министар финансија и обласни велики жупан, према томе да ли је у питању обласни или срески самоуправни финансијски акт Тако обласне и среске прирезе до 509/ од целокупне порезе раврезују самостално обласне и среске скупштине. За обасне прирезе преко те стопе потребно је одобрење министра финансија; а за среске прирезе преко исте границе одобрење обласног великог жупана.) Исто администативно ограничење постоји у
У Француској векон истина није одредио до које суме департмани и ошштине могу самостално склапати зајмове, дакле без одобрења централне администрације, али им је ипак дао бар неку самосталност У том погледу: департмански савет решава деринитивно о вајзовима који се имају исплатити у року од тридесет година и то од редовних и ванредних департманских прихода; за департманске зајмове преко те границе потребан је пристанак централне администрације (авсгећ еп Сопзен Ф Ејађ. Закон од !0 августа 12871. чл. 40, измењен законом од 12, јула 1898. — Спесобност фравцуских општинских савета ва склапање зајмова регулисана је законом од 7. апр. 1902. Они могу самостално склапати уговоре о вајму, чији интерес и отплаћивање главнице, најдуже у року од тридесет година, не премашују максимум ванредних приреза, које општине могу разрезати, а који максимум одређује сваке године департмански савет. Ако је за плаћање интереса и отплаћивањо глевионе општинског зајма потребно. премашити споменути максимум, облигаторио је одобрење префекта. Ако је пак општински зајам склопљен ва време дуже од тридесет година и ако је сума већа од милион франака, потребан је декрет (австе! еп Сопзен ф'Ејар. Само за зајмове града париза потр бан је закон. В. Н. Ветшасту, 7га8б, стр. 14. и 578.
з3) Чл, 75, и 117. з. о обл, и срес. самоуправи.