Полиција

ОВ

в) падом под стечај;

г) ако је од стране полицијске власти кажњен три пута _ за разне неуредности како санитетско полицијске тако и чисто волицијске;

д) ако се утврди да потпомаже или у своме локалу при крива кријумчаре или кријумчарску робу — чл. 20. правил.

Одузимање личног права услед престанка врши се ре шењем надлеже власти —- чл. 20. прав.

( овом пропису можемо рећи:

1. Набрајајући узроке престанка личног права, чл. 20 нравилника није повукао разлику између престанка важности личног права:

а) услед осуде за дела из, — тач. 6. чл. 20 прав.;

6) као последице исвесног броја иступно изречених казни, — тач. г. чл. 20. правил,; и

в) Одугимања права упражњавања извесног занимања и у опште да се може радити радња, у којој је кривично дело учињено, — као казне предвиђене 5 12. тач. 10 (8 310 тач. 6.) казненог закона, 0 којој даје потребну дефиницију 5. 36. каз. зак, („ко се осуди да не може радити....).

Осуда по 5 36. каз. зак. може бити:

а!) за неко време, — како се каже у том пропису;

61) за свагда. — !

Такав случај изрично је предвиђен баш за механе и кафане у 5 2896. казн. зак. По њему, механџије и кафеџије, за дозвољавање играња коцкарских игара или што овоме иду на руку, — могу се поред новчане казне, осудити: да им се ва неко време одузме право на механу, кафану и 1. п.

Овај случај не може се подвести под тач. г. чл. 20. правилпика. Одузимање права у овом случају долази непосредно као резултат осуде због извесне кривичне радње у повшорним случајима. Губитак права са разлога под г. чл. 20. прав, јавља се „посредно“ као последица извесног броја, у разно време, изречених иступних казни.

Поред тога, одузимање права на радњу у овом случају има карактер „споредне казне“ — 8. 38 а! четврта. каз, зак, која се изриче уз главну казну. Губитак права са разлога под г. чл, 20,; — већ то није. У том случају, на основу извршених осуда, само се даје конвеквенца стања створеног тим осудама.